Ukidanje rešenja o apsolutnoj nenadležnosti suda u sporu protiv upravnih akata

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Marije Terzić, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dejan Mraković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi utvrđenja nezakonitosti odluka, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u doneo je

R E Š E Nj E

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 26744/23 od 25.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

UKIDAJU SE rešenje Višeg suda u Beogradu Gž 26744/23 od 25.04.2024. godine i rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 521/22 od 16.10.2023. godine i predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 26744/23 od 25.04.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu P. br. 521/22 od 16.10.2023. godine kojim je odbačena tužba u ovoj pravnoj stvari zbog apsolutne nenadležnosti suda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011...10/2023) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna Republika Srbija revizija). O dozovljenosti revizije iz stava 1. ovog člana rešenjem odlučuje Vrhovni sud, u veću od petoro sudija.

Po oceni Vrhovnog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Odbacivanjem tužbe u ovoj parnici nižestepeni sudovi su povredili pravo stranke na pristup sudu, koje je element prava na pravično suđenje zajamčeno članom 32. stav 1. Ustava i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zbog čega je pogrešno primenjeno materijalno pravo, a zbog ujednačavanja sudske prakse u odnosu na primenu odredbe o apsolutnoj nenadležnosti suda, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijano rešenje, u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija osnovana.

Prema stanju u spisima tužilac je podneo tužbu 22.01.2022. godine kojom je tražio utvrđenje nezakonitosti odluke MUP-a RS – Stambene komisije broj 360- 253/20-6 od 25.09.2020. godine i odluke Komisije za stambena pitanja i raspodelu službenih zgrada i poslovnih prostorija Vlade Republike Srbije broj 360-5357/2021 od 02.12.2021. godine, kojom je odbijen prigovor tužioca protiv prvostepene odluke Stambene komisije MUP-a RS. U pravnoj pouci je navedeno da protiv ove odluke nije dopuštena žalba, ali se protiv iste može pokrenuti spor pred nadležnim sudom u roku od 30 dana od dana uručenja.

Drugostepeni sud je ocenio pravilnim razloge prvostepenog suda da za rešavanje po navedenom zahtevu nije nadležan nijedan sud redovne vrste, s obzirom da je taj postupak uređen odredbama člana 16. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, pa se isti ostvaruje u upravnom postupku, zbog čega je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepeno rešenje.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepene odluke se ne mogu prihvatiti kao pravilne.

Članom 16. stav 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da će sud da se oglasi nenadležnim, ukine sprovedene radnje u postupku i odbaci tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ.

Članom 14. stav 3. i 4. propisano je da su sudovi opšte nadležnosti osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni sud, a da su sudovi posebne nadležnosti privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Prekršajni apelacioni sud i Upravni sud. Članom 31. istog Zakona propisano je da Upravni sud sudi u upravnom sporu i pruža međunarodnu pravnu pomoć u okviru svoje nadležnosti i vrši druge nadležnosti i poslove određene zakonom.

Članom 16. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupu propisano je šta je upravni akt, a članom 4. Zakona o upravnim sporovima propisano je šta je upravni akt u smislu tog Zakona, kako je bliže navedeno u prvostepenom rešenju. Članom 5. Zakona o upravnim sporovima propisano je da je upravna stvar, u smislu ovog zakona, pojedinačna nesporna situacija od javnog interesa u kojoj neposredno iz pravnih propisa proizlazi potreba da se buduće ponašanje stranke autoritativno odredi.

Pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da u konkretnom slučaju, odluka Stambene komisije MUP-a RS broj 360-253/20-6 od 25.09.2022. godine, kao i odluka Komisije za stambena pitanja i raspodelu službenih zgrada i poslovnih prostorija Vlade RS broj 360-5357/2021 od 02.12.2021. godine predstavlja upravne akte. O zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita, o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno odlučuje se u upravnom sporu pred Upravnim sudom, kao sudom posebne nadležnosti. Imajući u vidu da je u ovoj pravnoj stvari tužilac podneo tužbu sa jasno opredeljenim tužbenim zahtevom, nižestepeni sudovi su pogrešno ocenili da ne postoji nadležnost suda za odlučivanje o zakonitosti spornih odluka, već je trebalo da ocene stvarnu nadležnost osnovnog suda, kao suda redovne nadležnosti i upravnog suda, kao suda posebne nadležnosti i odluče o tome ko je stvarno nadležan da rešava o tužbenom zahtevu.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja, odlučiti o stvarnoj nadležnosti za odlučivanje o tužbenom zahtevu, pri čemu će naročito imati u vidu pravnu pouku u odluci drugostepene komisije od 02.12.2022. godine.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 415. stav 1. u vezi člana 420. ZPP ukinuo oba nižestepena rešenja i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković