Odluka Vrhovnog suda o pravu naslednika na punu naknadu štete

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Mladenović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Svetislav Pantović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 656/23 od 10.05.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 17.04.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 656/23 od 10.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Raškoj P 243/22 od 08.12.2022. godine, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete plati iznos od 226.177,18 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.12.2022. godine do isplate (stav prvi izreke). Za iznos od 904.708,74 dinara preko iznosa dosuđenog u stavu prvom izreke, tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan (stav drugi izreke). Obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 46.674,78 dinara (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 656/23 od 10.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Raškoj P 243/22 od 08.12.2022. godine u stavu prvom izreke (stav prvi izreke). Preinačena je prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke, tako da glasi: Obavezuje se tuženi da tužilji na ime naknade štete isplati iznos od još 904.708,74 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.12.2022. godine do isplate. Obavezuje se tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 203.473,88 dinara (stav drugi izreke). Odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to stava drugog izreke tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je upisana kao vlasnik katastarske parcele broj .., površine 47 ari i 43 m2, koja se nalazi na mestu zvanom „...“ i upisana je u listu nepokretnosti broj .. KO ..., koju parcelu je tužilja nasledila od pokojne majke VV po osnovu rešenja Osnovnog suda u Raškoj O 112/19 od 06.10.2020. godine, a nakon sporazumne deobe, u postupku raspravljanja zaostavštine pokojne majke VV, koja je preminula dana ...2009. godine. Tuženi je 2018. godine na predmetnoj parceli nakon smrti majke tužilje i svoje babe po ocu GG, izvršio seču šume, za šta je angažovao ovde svedoka DD. Pokojna VV je pored ćerke tužilje AA, imala i ćerku ĐĐ, kao i sinove EE, ŽŽ i sada pokojnog ZZ. Ćerka ostavilje II se odrekla nasleđa na zaostavštini pokojne majke VV. Iz nalaza i mišljenja veštaka šumarske struke i njegovog iskaza na raspravi utvrđeno je da je kritičnom prilikom posečena isključivo bukva, bukovo ogrevno drvo, čija vrednost prema tada važećem oštetnom cenovniku JP „Srbijašume“ iznosi 7.797,60 dinara za metar kubni. Ukupno posečena bruto masa na spornoj parceli prema nalazu veštaka šumarske struke iznosi 143,03 m3, tako da je ukupna visina štete 1.130.885,92 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je izveo zaključak da je tužbeni zahtev tužilje delimično osnovan na osnovu odredaba članova 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi sa odredbom člana 212. i 213. Zakona o nasleđivanju.

Po oceni Apelacionog suda tužilji pripada naknada štete u ukupnom utvrđenom iznosu, jer su stranke faktički zaključile usmeni ugovor o fizičkoj deobi nasleđa, koji je samo formalno sproveden kroz ostavinski postupak donošenjem rešenja o nasleđivanju O 112/19 od 06.10.2020. godine, a koji u potpunosti odražava njihovu ranije izvršenu podelu nasledne mase.

Vrhovni sud je stanovišta da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 212. Zakona o nasleđivanju propisano je da zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti,

Odrebom člana 154.stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

U situaciji kada je tužilja nasledila parcelu .. sa udelom 1/1, po kulturi šuma 4.klase, od 47 ari 43 m/2, u mestu „...“ upisanu u listu nepokretnosti broj .. KO ..., u postupku raspravljanja zaostavštine, na osnovu sporazuma naslednika o deobi nasleđene imovine, ona ima aktivnu legitimaciju da traži ukupan iznos naknade štete od lica koje je štetu prouzrokovalo sečenjem šume, za vreme dok je trajala naslednička zajednica. U momentu delacije, parcela, koju je na osnovu nasledničkog sporazuma tužilja nasledila u 1/1 dela, bila je pod šumom, koju je posekao tuženi za vreme trajanja nasledničke zajednice u oktobru 2018. godine. Svi naslednici, deca ostavilje pa i otac tuženog, poštovali su želju njihove majke da sporna parcela pripadne tužilji, što je konačno sporazumom o deobi nasleđene imovine i potvrđeno. Tužilja je podnela tužbu za naknadu štete nakon formalnog sticanja prava svojine u 1/1 dela na opisanoj parceli. Tužilja ima pravo na izbor za naknadu štete u punom obimu od štetnika na osnovu člana 154. ZOO ili pravo na na zaštitu od ostalih naslednika na osnovu člana 235. Zakona o nasleđivanju.

Neosnovani su navodi revidenta da je izvršena deoba budućeg nasleđa, jer tužilja je postala naslednik momentom smrti ostavilje 2009. godine, a sporazum o deobi nasleđene imovine zaključen je u postupku raspravljanja zaostavštine 2020. godine.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tuženog i odlučio kao u izreci primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Iz svega iznetog odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković