Odbijanje posebne revizije i odbačaj redovne revizije zbog neispunjenosti cenzusa
Kratak pregled
Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, a zatim je redovnu reviziju odbacio kao nedozvoljenu. Pravno pitanje zastarelosti potraživanja iz ugovora o kreditu je rešeno u sudskoj praksi, a vrednost spora nije prelazila imovinski cenzus za reviziju.
Preuzmite dokument u PDF formatuTekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 23450/2024
12.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Jasmine Simović, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca Fonda za razvoj Republike Srbije iz Niša, čiji je punomoćnik mr Aleksandar Đorđević, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Arsenov, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1800/24 od 30.07.2024. godine, u sednici održanoj 12.12.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1800/24 od 30.07.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1800/24 od 30.07.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1800/24 od 30.07.2024. godine, žalba tuženog je odbijena, a žalba tužioca delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Bečeju, Sudska jedinica u Novom Bečeju P 498/22 od 08.04.2024. godine, preinačena u delu odluke o troškovima postupka tako što je obaveza tuženog za naknadu troškova povišena sa dosuđenog iznosa od 251.535,00 dinara na 266.385,00 dinara, a potvrđena u preostalom delu kojim je održano na snazi rešenje tog suda Iiv 174/22 od 06.10.2022. godine, kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati 4.010.898,98 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 2.577.032,36 dinara od 14.05.2023. godine do isplate, a ukinuto u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 4.010.898,98 dinara od 24.09.2022. godine, preko dosuđene kamate na iznos od 2.577.032,36 dinara od 14.06.2023. godine i u tom delu utvrđeno povlačenje tužbe. Odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju, postavio je zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U praksi Vrhovnog suda nije sporno pitanje da potraživanje neisplaćenih iznosa po ugovoru o kreditu teče od vremena dospelosti obaveze, koja se ceni prema ugovornim odredbama, a da ovo potraživanje zastareva u opštem roku od 10 godina, predviđenom članom 371. Zakona o obligacionim odnosima. Pošto je pobijana presuda doneta u skladu sa navedenom praksom, nisu ispunjeni uslovi da se o izjavljenoj reviziji odluči kao o posebnoj.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije kao redovne u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Postupak u ovoj parnici iniciran je predlogom za izvršenje 30.09.2022. godine, vrednost predmeta spora po članu 28. Zakona o parničnom postupku je 2.577.032,36 dinara i prema srednjem kursu Narodne banke Srbije za 1 evro na dan pokretanja postupka predstavlja dinarsku protivvrednost 21.967,71 evra, koja ne prelazi imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Odluka o troškovima nastalim podnošenjem odgovora na reviziju doneta je na osnovu odredbi članova 165. stav 2. i 154. ZPP, pošto navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke o reviziji.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev2 1975/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za isplatu toplog obroka i regresa
- Rev 5143/2025: Dokazivanje postojanja usmenog ugovora o zajmu u imovinskom sporu
- Rev2 1159/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije zbog vrednosti spora
- Rev2 3501/2024: Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije u sporu za naknadu štete
- Rev2 2715/2025: Rešenje Vrhovnog suda o odbacivanju revizije za naknadu troškova odvojenog života
- Rev 10522/2025: Ništavost predugovora o prodaji zajedničkih delova zgrade u izgradnji
- Rev 2575/2022: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u regresnom sporu