Rešenje VKS o nedozvoljenosti revizije zbog nepotpune legitimacije

Protiv navedene presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom člana 294. stav 1. tačka 7, u vezi člana 74. stav 1. ZPP, odbačena je tužba u odnosu na tuženog DD, zbog nedostatka stranačke sposobnosti na strani ovog lica, preminulog pre podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari. Tužbeni zahtev odnosu na ostale tužene je odbijen, kao neosnovan, u smislu člana 211. ZPP, usled nepotpune pasivne legitimacije, jer u tužbi za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti na strani tuženih nisu obuhvaćena sva lica koja su u javnim knjigama upisana kao suvlasnici sporne nepokretnosti. Ovo zbog toga što se zbog prirode pravnog odnosa spor može rešiti samo na jednak način prema svim suparničarima prema kojima bi doneta presuda o utvrđenju prava svojine na nepokretnosti imala dejstvo.

Vrhovni kasacioni sud je razmotrio pravne razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda i navode iznete u reviziji tužioca, pa je ustanovio da u ovoj parnici nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Primena ovog instituta je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. U reviziji tužioca se ukazuje na pitanje pasivne legitimacije u postupku ocene o dozvoljenosti i urednosti tužbe, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je primenom člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi čl. 420. i 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Stavom 2. istog člana, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.07.2016. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 50.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 123,5092 dinara, pa vrednost predmeta spora pobijanog dela predstavlja dinarsku protivvrednost 404,83 evra. Prvostepena presuda kojom je odlučeno o tužbenom zahtevu doneta je 21.01.2019. godine, a drugostepena presuda doneta je 09.05.2019. godine.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena, u smislu člana 420. i 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić