Rešenje Vrhovnog suda Srbije o odbacivanju revizije u sporu za invalidninu

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1673/24 od 10.07.2024. godine, u sednici održanoj 25.06.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1673/24 od 10.07.2024. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1673/24 od 10.07.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15194/22 od 05.12.2023. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 15194/22 od 17.01.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih iznosa invalidnine za period od 01.08.2018. godine do 28.05.2020. godine, isplati mesečne iznose kao u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 167.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev za isplatu zakonske zatezene kamate na iznos od 167.250,00 dinara počev od 05.12.2023. godine do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu 1673/24 od 10.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 201.162,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blogovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete po osnovu neisplaćene invalidnine tužiocu u periodu od 01.08.2018. godine do 28.05.2020. godine, u činjeničnoj situaciji da je rešenjem SAPK, Pokrajinska uprava za boračka i socijalna pitanja, Priština od 27.12.1976. godine, tužiocu, kao vojnom invalidu u miru šeste grupe sa 60% invaliditeta, priznato pravo na ličnu invalidninu počev od 01.01.1975. godine pa ubuduće, sve dok ispunjava zakonom propisane uslove, te da u utuženom periodu tužena nije isplaćivala tužiocu invalidninu. Stoga su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev primenom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima u vezi članova 28, 69. i 95. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca („Službeni list SRJ”, br. 24/98 ..., „Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 111/09 i 50/18) i člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Pobijana drugostepena presuda ne odstupa od sudske prakse u pogledu primene odredbe materijalnog prava ni u odnosu na pravo tužioca na isplatu dospelih mesečnih iznosa koji su predmet njegovog potraživanja, koji tužiocu nisu isplaćeni nezakonitim i nepravilnim radom organa tužene (član 172. stav 1. ZOO), ni u pogledu zatezne kamate na dospele neisplaćene iznose, jer prouzrokovana šteta dospeva danom njenog nastanka (član 186. ZOO).

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete na ime neisplaćene invalidnine podneta je 29.05.2020. godine, vrednost predmeta spora pobijanog dela je 357.818,11 dinara.

Imajući u vidu da su u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković