Odbačena revizija zbog neispunjenja uslova za izuzetnu dozvoljenost i vrednosnog cenzusa

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 7534/22 od 05.07.2023. godine, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je traženo da sud utvrdi da je zemljište pod kat parcelom broj .. površine 07 ari 04 m2, njiva treće klase Selo, upisana u list nepokretnosti broj .. KO ..., svojina tužilaca u jednakim delovima od strane tuženog priveden nameni u površini preko 625 m2 pa do 704 m2 (odnosno da je privedeno nameni u celosti) i da u prirodi predstavlja ulicu ... u ... .

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1362/23 od 28.09.2023. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično odbijena a delimično usvojena i žalba tužilaca usvojena, tako što je prvostepena presuda potvrđena u pobijanom usvajajućem delu (stavovi jedan i dva izreke) dok je u pobijanom odbijajućem delu i delu odluke o troškovima postupka (stavovi tri i četiri izreke) prvostepena presuda ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom drugim izreke, žalba tužilaca je odbijena i dopunska presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi predviđeni navedenom odredbom da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog. Predmet tražene pravne zaštite u ovoj parnici je isplata naknade za zemljište koje je u javnoj knjizi upisano kao svojina tužilaca u jednakim delovima a faktički privedeno javnoj nameni – ulica ... u površini od 625 m2, čime su tužioci kao vlasnici deposedovani i lišeni prava svojine, s obzirom da nije sproveden zakonom propisan postupak eksproprijacije i oduzimanja zemljišta. Iako tuženi posebnu reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava ne navodi konkretne zakonske razloge koji bi opravdavali odlučivanje o ovoj vrsti revizije zbog potrebe razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava. Pobijana odluka u delu kojim je odbijena žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda zasnovana je na primeni i tumačenju materijalnog prava koje ne odstupa od pravnih shvatanja izraženih kroz sudske odluke, a tuženi revizijom ne ukazuje niti dostavlja drugačije pravnosnažne sudske odluke donete u sporovima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Revizija predviđena članom 404. ZPP može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, pa se Vrhovni sud ceneći dozvoljenost posebne revizije tuženog nije upuštao u razmatranje revizijskih navoda kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje koje po članu 407. stav 2. ZPP nije razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je 30.04.2019. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 4.253.125,00 dinara za svakog od tužilaca. Naime, tužioci zajedničkom tužbom traže istovrsna potraživanja i čine procesnu zajednicu običnih aktivnih suparničara pa se vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva i dozvoljenost revizije ocenjuje prema visini potraživanja svakog od tužilaca.

Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (12.12.2022. godine, 1 evro je iznosio 117,6269 dinara), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković