Odbijena revizija tužilje u sporu za utvrđenje prava svojine na nepokretnosti

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4409/21 od 24.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6., 8., 10., 11. ZPP nisu isticane u žalbi, nisu učinjene u drugostepenom postupku i ne predstavljaju revizijski razlog u smislu člana 407 ZPP. Ukazivanje u reviziji da izreka presude protivreči razlozima presude, da presuda ne sadrži razloge o bitnim činjenicama i da je učinjena bitna povreda postupka u smislu člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije propisana kao revizijski razlog po članu 407. stav 1. ZPP, a pozivanje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP se suštinski vezuje za pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 03.09.2004. godine zaključen je Ugovor o zajedničkoj izgradnji Ov broj 1930/04, između DD i ĐĐ, u svojstvu investitora i GG (sada pok. oca tuženog BB), kao suinvestitora koji je za predmet imao izgradnju stambeno- poslovnog objekta u Beogradu, opština ... u Ulici ... broj .. na kat.parceli .. k.o. Beograd 2. Članom 2. ugovoreno je da investitori u zajednički posao-izgradnju unose vlasništvo na stambenom objektu i pravo korišćenja parcele, a suinvestitor se obavezuje da izgradi stambeno-poslovni objekat i da u zajednički posao uloži stvari, sredstva, prava i preduzme određene radnje. Aneksom Ugovora o zajedničkoj izgradnji od 11.11.2005. godine, Ov broj 12578/05, konstatovano je da je suinvestitor pribavio rešenje o odobrenju za izgradnju i istovremeno je ugovoreno koje posebne jedinice – stanovi pripadaju investitorima, a koje suinvestitoru, pa je tako predmetni stan na četvrtom spratu, po strukturi dvosoban, površine 54,43 m2, označen oznakom F13 pripao suinvestitoru GG koji se na predmetnom stanu ukinjižio rešenjem Drugog opštinskog suda od 14.12.2009. godine. GG u svojstvu poklonodavca sa svojim sinom BB, ovde tuženim, u svojstvu poklnoprimca zaključio Ugovor o poklonu nepokretnosti 01.08.2013. godine, kojim je na sina preneo pravo svojine na predmetnom stanu, a na osnovu kog ugovora se tuženi BB upisao u katastar nepokretnosti kao isključivi vlasnik stana. Nakon smrti GG u ostavinskom postupku raspravljena je zaostavština i za naslednike su oglašeni EE, ŽŽ i BB. Tuženi VV je 20.12.2005. godine sa ZZ zaključio Ugovor o kupoprodaji, kojim je raspolagao stanom broj .. u Ulici ... broj 9 u Beogradu, a koji nije bio u njegovom vlasništvu. Predmetni stan je nakon deobe bračne tekovine pripao tužilji presudom P 3504/06 od 29.05.2006. godine na osnovu koje presude je tužilja ušla u posed spornog stana 31.03.2008. godine i u njemu živela do 2013. godine. Tužilja, kao ni njen bivši suprug ZZ nisu se upisali u Katastar nepokretnosti kao vlasnici predmetnog stana.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine tužilje na predmetnom stanu jer je ZZ, bivši suprug tužilje, zaključio ugovor o kupoprodaji predmetnog stana sa VV koji nije bio vlasnik sporne nepokretnosti i nije mogao preneti pravo svojine na tužiljinog bivšeg supruga. Tužilja u toku postupka nije dostavila dokaze da je tuženi VV stekao pravo svojine na stanu na osnovu poravnanja sa prethodnim vlasnikom nepokretnosti. ZZ, bivši suprug tužilje ni tužilja nisu upisani u Katastar nepokretnost, već je sporni stan od 2009. godine upisan u zemljišne knjige, najpre na GG, a potom na ovde tuženog BB. Tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu je odbijen iz razloga nepotpune pasivne legitimacije, s obzirom da kada treće lice traži utvrđenje ništavosti ugovora, tužbom mora da budu obuhvaćena sva lica, u konkretnom slučaju svi naslednike GG. Bez obzira na nepotpunu pasivnu legitimaciju cenjena je valjanost predmetnog ugovora o poklonu uz zaključak da je isti punovažan i zaključen u skladu sa zakonom jer je sada pok. GG iz namere darežljivosti predmetni stan poklonio tuženom BB. Tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi VV na isplatu iznosa od 81.000 evra je odbijen, jer tužilja u referatu tužbe nije navela na ime čega traži isplatu navedenog iznosa, pa je prvostepeni sud našao da se radi o isplati kupoprodajne cene u odnosu na čiji povraćaj tužilja nije aktivno legitimisana, s obzirom da je ugovor zaključen između njenog sada bivšeg supruga ZZ i VV.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je doneo pobijanu odluku i naveo valjane razloge koje prihvata i ovaj sud.

Članom 20. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu, na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (član 1.). Članom 33. istog zakona propisano je da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom (član 1.). Članom 454. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se ugovorom o prodaji obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar (član 1.). Članom 455. istog zakona propisano je da ugovor o prodaji nepokretnih stvari mora biti zaključen u formi propisanoj posebnim zakonom koji uređuje promet nepokretnosti, pod pretnjom ništavosti (član 1.).

GG je upisan kao vlasnik spornog stana 14.12.2009. godine, nakon zaključenja Aneksa ugovora o zajedničkoj izgradnji stambeno-poslovnog objekta sa investitorima, kada je između njih izvršeno razgraničavanje prava svojine na stanovima i kada je sporni stan pripao njemu. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 20.12.2005. godine, zaključen između ZZ, bivšeg supruga tužilje i tuženog VV nije predstavljao osnov za prenos prava svojine kod činjenice da tuženi VV nije bio vlasnik predmetne nepokretnosti, niti je bio upisan u Katastar nepokretnosti kao vlasnik stana, što posledično nije bio ni ZZ, a posledično ni tužilja. U ugovoru je navedeno da je VV vlasnik na osnovu Ugovora o zajedničkoj gradnji Ov broj 1930/04 i Aneksa ugovora o zajedničkoj izgradnji Ov broj 12578/05 u kojima nije egzistirao kao ugovorna strana, niti je tužilja dokazala da je prodavac VV vlasnik stana. Stoga su neosnovani revizijski navodi da je u konkretnom slučaju o postavljenom zahtevu trebalo odlučiti primenom pravila o višestrukoj prodaji.

Pravilnom primenom odredbe člana 211. stav 2. ZPP odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o poklonu zbog nepotpune pasivne legitimacije. Takođe je pravilno odlučeno u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev prema tuženom VV kod utvrđenog da je tužiljin suprug isplatio cenu VV, a ne tužilja.

Revizijom se osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu činjenice ko je vlasnik predmetnog stana, iznoseći tvrdnje o nesavesnosti GG i BB prilikom zaključenja Ugovora o poklonu, ukazujući na taj način na ništavost ovog ugovora, što ne može predstavljati revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Ukazivanje u reviziji na pogrešnu primenu odredaba člana 104. i 148. ZOO faktički se kroz pogrešnu primenu materijalnog prava takođe osporava činjenično stanje u pogledu obaveze tuženog VV na isplatu iznosa koji tužilja potražuje u ovoj pravnoj stvari, što takođe ne može predstavljati revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka o kojima je odlučeno pravilnom primenom člana 153. i 154. ZPP.

Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen jer tužilja nije uspela u postupku po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković