Nedozvoljenost revizije u imovinskopravnom sporu zbog vrednosti predmeta spora
Kratak pregled
Vrhovni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj i odbacio je redovnu reviziju tuženog. Razlog je što vrednost predmeta spora pobijanog dela, koja iznosi 11.500 evra, ne prelazi zakonski cenzus od 40.000 evra za dozvoljenost revizije.
Preuzmite dokument u PDF formatuTekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24375/2024
20.12.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Aca Anastasijević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Nebojša Đura Blagojević, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5032/2023 od 18.07.2024. godine, u sednici održanoj 20.12.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5032/2023 od 18.07.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5032/2023 od 18.07.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P 922/22 od 02.10.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime primljene kapare isplati 11.500 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 24.01.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužen da tužiocu isplati 5.000 evra na ime ugovorne kazne za odustanak od zaključenja glavnog ugovora sa zakonskom zateznom kamatom na devizna sredstva od 18.08.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 155.933,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5032/2023 od 18.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahev za vraćanje kapare po ništavom predugovoru, o čijoj ništavosti je rešeno kao o prethodnom pitanju. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Tuženi u reviziji nije pružio dokaze o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen ni zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, revizijskim navodima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu dozvoljen razlog za izjavljivanje posebne revizije.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi duga podneta je 10.10.2022. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 11.500,00 evra.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 13484/2024: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije
- Rev 13137/2024: Nedozvoljenost posebne revizije u sporu radi naknade za faktički eksproprisano zemljište
- Rev 24130/2023: Rešenje o neprihvatanju i odbacivanju revizije u sporu zbog duga
- Rev 11020/2024: Odbacivanje posebne revizije zbog nedovoljne vrednosti predmeta spora
- Rev 14043/2022: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije
- Rev 16600/2023: Odbacivanje revizije u sporu za naknadu štete od elementarne nepogode
- Rev2 4320/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u imovinskopravnom sporu