Rešenje Vrhovnog suda o ukidanju drugostepene presude u sporu o sticanju susvojine

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju parnične stranke su zasnovale bračnu zajednicu 2011. godine koja je trajala do decembra 2017. godine. Tokom trajanja braka, 06.09.2013. godine, tužena je kao kupac sa VV kao prodavcem, zaključila ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je overen pred Osnovnim sudom u Valjevu Ov br.1881/13, a koji je za predmet imao kat. parcelu br. .. sa porodičnom stambenom zgradom br.1, zgradom za koju nije poznata namena br.2 i br.3, kat. parcele br. .., .., .. i .., sve upisano u LN .. KO Valjevo. Kupoprodajna cena iznosila je 15.000 evra i istu je tužena isplatila prodavcu sredstvima iz svoje posebne imovine dobijenim od roditelja. Nakon kupovine nepokretnosti, parnične stranke su započele sa izvođenjem radova na porodičnoj stambenoj zgradi, koji su završeni u aprilu 2017. godine, kada su se uselili u kuću.

Pre kupovine kuće, kao i za vreme trajanja radova, stranke su živele kao podstanari u iznajmljenoj kući. Tokom trajanja zajednice života, tužilac se bavio vodoinstalaterskim poslovima i na taj način ostvarivao prihode, dok je tužena u periodu od juna 2013. do marta 2017. godine, bila u stalnom radnom odnosu i ostvarivala minimalnu zaradu, ali se bavila i izradom torti, kolača i slanih predjela, te je i na taj način ostvarivala prihode.

Vrednost izvedenih radova na objektu na dan veštačenja iznosi 2.024.054,00 dinara, što predstavlja protivvrednost iznosa od 17.000 evra. Izvedeni radovi predstavljaju radove na rekonstrukciji, s obzirom da je u okviru objekta izvedena betonska ploča plafona i da je urađena reorganizacija prostora u okviru samog objekta, a ukupna građevinska vrednost kuće nakon rekonstrukcije iznosi 32.000 evra.

Iako je porodična stambena zgrada posebna imovima tužene, polazeći od činjenice da je vrednost kuće znatno uvećana tokom trajanja braka (vrednost kuće je iznosila 15.000 evra, dok je rekonstrukcija iznosila 17.000 evra), i to sredstvima iz zajedničke imovine stranaka, prvostepeni sud je zaključio da tužilac ima pravo na svojinski udeo na porodičnoj stambenoj zgradi br.1, zgradi br.2 i zgradi br.3 na kat parceli .., kao i pravo zajedničke svojine na ovoj katastarskoj parceli. Udeli stranaka u novčanim sredstvima kojima je vršena rekonstrukcija i adaptacija jednaki su, pa s obzirom da je građevinska vrednost ovog objekta 32.000,00 evra, da doprinos tužioca uvećanju vrednosti ovog objekta iznosi 8.500 evra, primenjujući odredbe članova 168. stav 2, 170, 171. stav 1. i 180. Porodičnog zakona, srazmeno doprinosu koji je 26% u odnosu na građevinsku vrednost objekta, utvrdio je pravo susvojine tužioca u navedenom procenu na porodičnoj stambenoj zgradi br.1, zgradi br.2 i zgradi br.3 na kat parceli .., kao i pravo zajedničke svojine na ovoj katastarskoj parceli.

Međutim, po nalaženju drugostepenog suda, iako je izvedenim radovima znatno uvećana vrednost objekta, polazeći od činjenice da izvedeni radovi predstavljaju radove na rekonstrukciji i adaptaciji, tužilac bi po osnovu ulaganja u radove imao pravo samo na isplatu svog udela u vrednosti zajednički izvršenih ulaganja, a ne i pravo suvlasništva na kući koja predstavlja posebnu imovinu tužilje. Zbog toga je drugostepeni sud primenjujući odredbe članova 168. stav 2. i 170. stav 2. Porodičnog zakona, prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev tužioca odbio.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda o tome da izvedeni radovi na kući koja je posebna imovina tužene, a s obzirom da imaju karakter rekonstruktivnih radova i radova na adaptaciji, ne mogu voditi sticanju prava susvojine, zasniva se na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 170. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11 – dr zakon i 6/15), propisano je da ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu. Stavom 2. istog člana propisano je da ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

Navedena odredba reguliše imovinske odnose supružnika u situaciji kada je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, i razlikuje dve situacije. Ukoliko je došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu, dok u slučaju znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu. Iako odredba člana 170. stav 2. Porodičnog zakona, ne naglašava da je reč o svojinskom udelu na koji supružnik ima pravo u slučaju znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine drugog supružnika, pošto je jasno naglašeno da u slučaju neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine drugi supružnik ima pravo samo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu, u situaciji iz stava 2. nesumnjivo je reč o pravu supružnika na svojinski udeo. Pri tom, u razgraničenju ovih situacija, nikakvog uticaja nema činjenica kojoj drugostepeni sud daje značaj, a to je na koji način je došlo do uvećanja vrednosti posebne imovine, odnosno da li je nepokretnost čija je vrednost uvećana tokom trajanja braka adaptirana, rekonstruisana, da li se izvedenim radovima promenila površina objekta i ostalo, već je za odluku jedino relavanto da li je vrednost posebne imovine uvećana znatno ili neznatno.

Zbog toga je drugostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje, kako bi pri donošenju odluke o žalbi imao u vidu da bi tužilac imao pravo na svojinski udeo na posebnoj imovini tužene ali samo u pogledu one imovine koja je tokom trajanja zajedničkog života u braku znatno uvećana zbog zajedničkog ulaganja supružnika, i to srazmerno doprinosu tužioca u tom ulaganju. U tom smislu vodiće računa da su predmet kupoprodaje po ugovoru koji je tužena kao kupac sa prodavcem zaključila 06.09.2013. godine, bile tri zgrade (porodična stambena zgrada broj 1, zgrada broj 2 i zgrada broj 3), kao i pravo korišćena na četiri katastarske parcele, da iako je u ugovoru naznačeno da je kupoprodajna cena 900.000,00 dinara, da je utvrđeno da je tužena na ime kupoprodajne cene za nepokretnosti koje su bile predmet kupoprodaje isplatila 15.000 evra. Iako je prema činjeničnom utvrđenju tokom trajanja braka došlo do uvećanja vrednosti porodične stambene zgrade, a ne i ostale nepokretne imovine koja je bila predmet kupoprodaje po ugovoru od 06.09.2013. godine, prvostepenom presudom utvrđen je svojinski udeo tužioca ne samo na porodičnoj stambenoj zgradi br. 1, već i na zgradi broj 2 i zgradi broj 3 koje nisu bili predmet ulaganja tokom trajanja braka, kao i pravo zajedničke svojine na parceli na kojoj se objekti nalaze iako se pravo zajedničke svojine stiče samo u slučajevima i pod uslovima određenim zakonom (član 18. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa).

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković