Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči primenom člana 404. ZPP.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ( „ Službeni glasnik RS, br. 72/11,...18/20) propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilje za isplatu iznosa na ime nenaplaćenih potraživanja iz radnog odnosa tako što je ocenjeno da je u odnosu na tuženu Republiku Srbiju tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužilje i o visini traženih naknada, nižestepeni sudovi su odlučili primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pored toga, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje i u odnosu na deo odluke kojim je pravosnažno odbačena tužba tužilje u odnosu na tuženog BB jer je doneta primenom relevantnih procesnih odredbi zakona, te posredno ukazivanje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka nije od uticaja jer da se posebna revizija ne može izjaviti iz tog razloga. Na osnovu iznetog je odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je nedozvoljena.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužbu radi isplate tužilja je podnela 05.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 93.512,00 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković