Odbačena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jelice Bojanić Kerkez i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dalibor Mitić, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća „Crnica“ iz Paraćina, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž 474/24 od 19.04.2024. godine, u sednici održanoj 20.12.2024. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž 474/24 od 19.04.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž 474/24 od 19.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Paraćinu P 1801/23 od 29.01.2024. godine, stavom prvom izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime naknade nematerijalne štete na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 40.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 40.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 29.01.2024. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 24.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Rešenjem Višeg suda u Jagodini Gž 474/24 od 19.04.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu drugom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 36.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti rešenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 27.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) su izričito propisani uslovi pod kojima Vrhovni sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku, onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. Zakona o parničnom postupku. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava.

U konkretnom slučaju tužilja revizijom osporava pravnosnažno drugostepeno rešenje kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 36.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove žalbenog postupka. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji, niti postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 10/23), pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 28. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Kako je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude i obavezan tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati 36.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove žalbenog postupka, koje ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. Zakona o parničnom postupku, revizija tužilje nije dozvoljena.

Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je pobijanim rešenjem preinačena prvostepena odluka, ali nalazi da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer drugostepeni sud, po izjavljenoj žalbi tužilje na prvostepeno rešenje o troškovima, isto nije preinačio na štetu tužilje, a pored toga revizija je izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka, kada nije dozvoljena revizija prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković