Odluka Vrhovnog suda o izmeni odluke o vršenju roditeljskog prava

Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž2 379/2023 od 30.07.2024. godine, ukinuo presudu Osnovnog suda u Vranju P2 50/2023 od 16.06.2023. godine i presudio tako što je odbio tužbeni zahtev mal. AA, kojim je tražio da se obaveže tuženi VV, da, kao otac, na ime njegovog izdržavanja plaća iznos od 10.000,00 dinara mesečno, počev od 16.06.2023. godine, kao dana presuđenja, dok za to postoje zakonski uslovi, do 05.-og u mesecu za tekući mesec, na tekući račun zakonskog zastupnika mal. AA, majke BB iz ... koji se vodi kod ... banke a.d. Beograd, pa je, s tim u vezi, odbijen zahtev za izmenu presude Osnovnog suda u Vranju P2 264/12 od 26.04.2013. godine, u pogledu visine izdržavanja, kao i u pogledu tekućeg računa na koji će tuženi vršiti uplatu doprinosa u izdržavanju mal. deteta, dok je usvojen protivtužbeni zahtev tuženog – protivtužioca VV i izmenjene presude Osnovnog suda u Vranju P2 264/12 od 26.04.2013. godine i P2 126/14 od 11.02.2015. godine, u delu odluke o poveravanju deteta, tako što je mal. AA iz ..., rođen ...2010. godine, poveren na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu VV, a tužena BB, kao majka, obavezana da na ime izdržavanja mal. AA plaća iznos od 15.000,00 dinara mesečno, počev od 27.07.2020. godine, kao dana podnošenja protivtužbe, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, do 05.-og u mesecu za tekući mesec, tako što će uplate vršiti na račun VV iz ... kod ... banke u ... i uređen način viđanja mal. AA i majke BB, tako što će dete i majka da se viđaju kad god požele, kada za to postoje realne okolnosti, bez vremenskog ograničenja, a svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, protivtužena BB je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi-protivtužilac je dostavio odgovor na reviziju protivtužene.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ 72/11 ... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i odredbe člana 202. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'', br. 18/05 ... 6/15), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. AA rođen je ...2010. godine, a brak njegovih roditelja, BB i VV, razveden je pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Vranju P2 264/12 os 26.04.2013. godine, kojom je on poveren na samostalno vršenje roditeljskog prava majci BB, uz obavezu oca VV da doprinosi njegovom izdržavanju iznosom od 5.000,00 dinara mesečno, počev od 07.05.2012. godine pa ubuduće. Mal. AA je školske 2022/2023 godine završio sedmi razred osnovne škole. Nije problematičnog ponašanja u školi, a do četvrtog razreda imao je odlični uspeh i prosečnu ocenu 5,00 na kraju školske godine. U petom razredu prosek ocena je bio 4,50, a na kraju šestog razreda ostvario je vrlo dobar uspeh i prosečnu ocenu 3,50. Od juna meseca 2020. godine, mal. AA živi kod oca VV. U odgajanju mal. AA, VV pomažu njegovi roditelji, otac rođen 1949. godine i majka rođena 1946. godine. Majka BB rođena je ...1980. godine i radi kao ... u salonu koji je u njenom vlasništvu, a nalazi se u prizemlju kuće njenih roditelja. Kuća u kojoj BB živi je dvospratna, sastoji se od četiri sobe, hodnika i kupatila. Brat BB sa porodicom živi na prvom spratu kuće, a BB na drugom spratu sa njenim roditeljima. U svom ... salonu BB ostvaruje mesečna primanja od oko 60.000,00 dinara i prima dečiji dodatak za mal. AA od 4.900,00 dinara. VV rođen je ...1971. godine u ..., završio je srednju ... školu, smer ..., a živi u ... u kući svojih roditelja. Prema Izveštaju Uprave granične policije MUP-a RS od 12.06.2023. godine, tuženi VV je, nakon što je mal. AA prešao da živi sa njim, više puta tokom 2021, 2022. i 2023. godine napuštao Republiku Srbiju, tako što, zbog prirode posla, povremeno boravi u inostranstvu (Bugarskoj, Kosovu, Hrvatskoj i ostalim zemljama Evrope). Centar za socijalni rad ... je u svom izveštaju od 08.04.2020. godine naveo da majka ima roditeljske kompetencije da zadovolji sve potrebe mal. deteta. Obezbedila je sigurno i bezbedno okruženje za dete koje ima ustaljenu rutinu, tako što se zna kada ustaje, kada je vreme za obroke, kada uči i piše domaće zadatke, ide u školu, pohađa vannastavne aktivnosti, igra se sa drugom decom, koliko koristi internet i šta gleda na internetu. Redovno prati AA školska postignuća, odlazi na roditeljske sastanke i pozive nastavnika i aktivno učestvuje u rešavanju aktuelnih problema. Razvija osećaj kod deteta da je voljeno i željeno, uliva osećaj sigurnosti, topline, poštovanja i stimuliše dete da se bavi raznim aktivnostima. Majka jasno postavlja granice koje moraju da se poštuju, razvijajući kod deteta model moralnih vrednosti i odgovornosti. Kada je AA kod nje, uvek zna raspored svojih aktivnosti i za mal. AA je ona autoritet, jer je svestan da ne može da se ponaša kako on hoće, već po pravilima koje postavlja roditelj. Majka detetu pruža stabilno porodično okruženje i mogućnost za normalan rast i razvoj, pri čemu detetu ne brani da se viđa sa ocem i da održava kontakte sa širom očevom porodicom. Dete je čisto, uredno i odeveno u skladu sa svojim godinama, polom i vremenskim prilikama. Što se tiče očevih kompetencija, nejasna je motivacija oca za preuzimanje neposredne brite o mal. detetu, s obzirom da nije učestvovao u postupku pred Centrom za socijalni rad ..., iako je rekao da će se odazvati nije se odazivao pozivima, pa samim tim nije ni mogao da pruži informacije o svom roditeljskom angažmanu i iskustvu. Zbog toga, roditeljske kompetencije oca nisu procenjene. Uzimajući u obzir da su roditeljske kompetencije majke očuvane, da prepoznaje potrebe svog deteta, sa kojim je izgradila odnos poverenja i podrške, učestvuje u zadovoljavanju svih njegovih potreba, tako što je dete zadovoljno, sigurno i bezbedno, uključeno u školske i vannastavne aktivnosti, mišljenje je Centra za socijalni rad da nije u interesu mal. deteta da se izmeni odluka o njegovom poveravanju, jer majka može da zadovolji sve potrebe mal. deteta, pogotovo što postavlja ciljeve i granice u vaspitanju, a to je bitno za trenutni uzrast i optimalni rast i razvoj deteta. Centar za socijalni rad ... je 15.05.2023. godine pokušao sprovođenje kompletne stručne procedure, tako što je obavljen razgovor sa majkom, realizovane su terenske posete u oba domaćinstva roditelja, pribavljen izveštaj iz škole koju mal. AA pohađa, međutim, otac VV nije dozvolio obavljanje razgovora sa detetom bez njegovog prisustva. VV živi u kući svojih roditelja gde koristi prizemni deo kuće koji se sastoji od velikog dnevnog boravka, dečije sobe, spavaće sobe i kupatila. Tokom terenske posete 26.04.2023. godine, u domaćinstvu oca zatečeni su AA i njegovi baba i deda po ocu. Otac je 04.05.2023. godine doveo mal. AA u prostorije Centra, ali je odbio da izađe iz kancelarije kako bi bio obavljen razgovor sa mal. AA. Centar za socijalni rad u Nišu nije bio u mogućnosti da da svoje mišljenje o roditeljskoj kompetenciji oca, imajući u vidu da je VV pokazao visok stepen nesaradnje sa stručnim radnicima tog Centra. U Izveštaju škole navedeno je da je mal. AA redovan na nastavi, ali da je nezainteresovan za nastavne sadržaje i sopstveni uspeh, da otac dolazi redovno na roditeljske sastanke i da oba roditelja imaju redovnu telefonsku komunikaciju sa nastavnicima i razrednim starešinom, u slučaju odsustvovanja mal. AA. Iz Izveštaja Centra za socijalni rad sledi da roditeljsko angažovanje oca, kao i njegove roditeljske kompetencije nije moguće proceniti, pošto on nije učestvovao u postupku i nije dozvolio individualni razgovor sa detetom, a što bi bili validni podaci za ovaj aspekt procene. Majka prepoznaje važnost adekvatnog nadzora nad ponašanjem deteta, strukturu i granice, tako što jasno postavlja pravila i insistira na njihovom poštovanju, trudeći se da kod deteta razvija prosocijalni model ponašanja. Emotivno je privržena detetu, topla i zainteresovana. Mal. AA je u vreme kada je brak njegovih roditelja razveden imao tri godine, dok sada ima 14 i po godina, završio je osnovnu školu i upisao srednju školu. Poslednje tri godine živi sa ocem, gde ima svoju sobu i želi da nastavi da živi u kući sa ocem, ne više sa svojom majkom. Izjasnio se da mu niko ne brani da viđa majku i da je viđa svakog dana jer svraća kod nje. Sam je odlučio da pređe da živi kod oca, niko ga na to nije prisilio, pošto mu je kod oca bolje, jer ima svoju sobu, nema zabrana u ponašanju, a majku viđa kad god poželi i niko mu ne brani da ide kod nje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca mal. AA za povećanje iznosa njegovog izdržavanja od strane oca, tuženog, VV, a odbio protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca VV za izmenu odluke o poveravanju mal. deteta, poveravanjem mal. AA njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz obavezu tužene BB da doprinosi izdržavanju mal. deteta iznosom od 15.000,00 dinara mesečno, počev od dana podnošenja protivtužbe, pa ubuduće, primenom odredbe člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, člana 65, 73, 154. stav 1, 160. i 164. Porodičnog zakona, rukovodeći se najboljim interesom mal. deteta, na osnovu činjenice da je najbolji interes deteta da živi sa majkom, kojoj je i poveren na samostalno vršenje roditeljskog prava, i pored toga što je izrazio mišljenje da želi da živi sa ocem. Prvostepeni sud nalazi da želja mal.deteta da živi sa ocem nije u skladu sa njegovim najboljim interesom, posebno imajući u vidu da je tuženi VV, više puta tokom poslednje tri godine, bio odsutan iz zemlje po više dana, a da je mal. AA ostavljao kod svojih roditelja koji su starosti preko 70 godina. Njegovo odsustvovanje od kuće i neadekvatni nadzor nad mal. detetom, po oceni suda, odrazilo se na uspeh mal. AA u školi, tako što je mal. AA, dok je živeo sa majkom i bio pod njenim nadzorom i vaspitanjem, imao odličan uspeh, dok je sada njegov uspeh slabiji.

Drugostepeni sud je prvostepenu presudu ukinuo i presudio tako što je tužbeni zahtev mal. tužioca za povećanje izdržavanja odbio, a usvojio protivtužbeni zahtev tuženog, tako što je njemu dete poverio na samostalno vršenje roditeljskog prava, a obavezao tuženu BB, kao majku, da doprinosi izdržavanju mal. AA iznosom od 15.000,00 dinara mesečno, počev od dana podnošenja protivtužbe, pa ubuduće, primenom odredbe člana 6.stav 1.i 26. Porodičnog zakona, nalazeći da je u najboljem interesu mal. deteta da bude povereno ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Razlog za ovakvo odlučivanje je pre svega izjašnjenje deteta, koje je sposobno da formira svoje mišljenje i kome se mora posvetiti dužna pažnja, pri tom imajući u vidu da u poslednjih nekoliko godina dete živi u domaćinstvu oca, da želi da ostane kod oca i da je u uzrastu od 14,5 godina. Polazeći od potreba deteta, kao poverioca izdržavanja i mogućnosti tužene, kao dužnika izdržavanja, drugostepeni sud je tuženu obavezao da doprinosi izdržavanju mal. deteta iznosom koji će detetu obezbediti takav nivo životnog standarda kakav uživa i roditelj, dužnik izdržavanja. Drugostepeni sud je uredio način viđanja deteta i roditelja, koji sada ne vrši roditeljsko pravo tako da će se dete i majka viđati kad god to požele, bez vremenskog ograničenja, imajući pri tom u vidu realne okolnosti, odnosno da se dete izjasnilo da mu niko ne brani da viđa majku, da često odlazi kod nje, a i izjašnjenje majke da je u svakodnevnom kontaktu sa svojim detetom.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo, a zbog toga je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta – ''Službeni glasnik FNRJ'', međunarodni ugovori br. 15/90, ''Službeni glasnik SR'', međunarodni ugovori br. 4/96 i 2/98), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interes deteta biće od prvenstvenog značaja. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja i drugih pojedinaca, koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.). Ova obaveza preuzeta je članom 6.stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Na osnovu odredbe člana 62. Porodičnog zakona, dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpuni razvoj. Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju, odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u bračnim odnosima, jer je tako propisano odredbom člana 270. Porodičnog zakona.

U konkretnom slučaju, roditeljske kompetencije tuženog VV, kao oca, nisu ocenjene, jer se on nije odazvao pozivima Centra za socijalni rad ..., koji, zbog toga, sudu nije bio u mogućnosti da da svoje mišljenje i procenu njegovih roditeljskih kompetencija, dok Centar za socijalni rad u Nišu takođe nije bio u mogućnosti da o tome da svoje mišljenje, jer je otac VV pokazao“ visok stepen nesaradnje sa stručnim radnicima tog Centra“. Kod takvog stanja stvari, nejasan je zaključak drugostepenog suda da je u najboljem interesu mal. AA da bude poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. To što se dete izjasnilo da želi da živi kod oca, nije dovoljno za zaključak da je takva odluka u njegovom najboljem interesu. Činjenica da dete u poslednje tri godine, od kada živi kod oca, ostvaruje slabiji uspeh u školi u odnosu na period kada je živeo kod majke, svakako ne ide u prilog zaključku da je u njegovom interesu da živi kod oca, posebno što je dete svoje mišljenje obrazložilo činjenicom da mu je kod oca bolje jer tamo ima svoju sobu i nema ''velikih zabrana''. Dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju, pre svih drugih, u smislu odredbe člana 60. stav 1. Porodičnog zakona. S tim u vezi, to što se o mal. AA prevashodno staraju roditelji njegovog oca, jer otac, zbog prirode posla koji obavlja, često i duže vreme boravi u inostranstvu, suprotno je pravu deteta da živi sa roditeljima i takođe nije u njegovom najboljem interesu. Sve navedeno drugostepeni sud nije imao u vidu pri odlučivanju pobijanom presudom, pa je njegov zaključak da je u najboljem interesu mal. AA da bude poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava zasnovan na činjeničnom stanju koje je nepotpuno utvrđeno. Odluka o izdržavanju deteta i održavanju ličnih odnosa deteta i roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo zavisi od odluke o eventualnoj izmeni odluke o poveravanju deteta majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, pa je i ona ukinuta.

U ponovnom postupku potrebno je da prvostepeni sud postupi po nalozima iz ovog rešenja, kako bi imao mogućnost da, na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilnom primenom materijalnog prava donese novu odluku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković