Nedozvoljenost revizije u imovinsko-pravnom sporu za isplatu duga zbog vrednosti spora

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., protiv tuženih BB iz ... i mal. VV i mal. GG koje zastupa zakonski zastupnik BB, a koje sve zastupa Boško Knežević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženih, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5173/18 od 27.12.2018. godine, u sednici održanoj 28.04.2021. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5173/18 od 27.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5173/18 od 27.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 11211/2016 od 11.09.2018. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev je usvojen. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da kao solidarni dužnici tužiocu solidarno isplate na ime duga iznos od 850.000,00 dinara, sa pripadajućom kamatom u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati počev od dana 31.05.2010. godine, pa do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 70.875,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude, pa do isplate. Stavom trećim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5173/18 od 27.12.2018. godine, stvom prvim izreke, žalba tuženih je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u delu odluke o kamati (stav ddrugi izreke), tako što se tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 850.000,00 dinara počev od 31.05.2010. godine do 24.04.2016. godine odbija, a prvostepena presuda je u preostalom pobijanom nepreinačenom delu odluke o tužbenom zahtevu i troškovima postupka (stav prvi i drugi izreke) potvrđena, a žalba u tom delu odbijena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj odlučuje primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata na ime duga. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 25.04.2016. godine, a označena vrednost predmeta spora u tužbi je 850.000,00 dinara.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženih nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić