Rešenje Vrhovnog suda kojim se odbacuje revizija kao nedozvoljena u sporu o utvrđenju svojine
Kratak pregled
Vrhovni sud prvo ne prihvata odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a zatim je odbacuje kao nedozvoljenu. Spor se odnosi na utvrđenje prava svojine, a revizija je odbačena jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24808/2024
03.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Sladić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Radivoj Ajduković, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3609/23 od 24.07.2024. godine, u sednici održanoj dana 03.04.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3609/23 od 24.07.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3609/23 od 24.07.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 134/23 od 31.08.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su tužioci suvlasnici katastarske parcele broj .. KO ..., po kulturi šuma u površini od 88,73 ara, što bi tuženi bio dužan da prizna i dozvoli tužiocima da svoje pravo upišu u javnu knjigu RGZ SKN Trstenik, bez posebne saglasnosti i prisustva tuženog. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 38.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3609/23 od 24.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilaca i tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava s`tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/ 11 ... 10/23 ), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/ 11 ... 10/23) Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. ZPP. O zahtevu tužlaca za utvrđenje prava svojine po osnovu održaja odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prakse izražene u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučeno o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava. Ukazivanje u reviziji na učinjene bitne povrede postupka pred drugostepenim sudom ne predstavlja razlog zbog koga se posebna revizija može izjaviti. Revizijom se ne ukazuje na drugačije odluke sudova zbog čega ne postoji potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, pa nisu uspunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Iz navedenog razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava svojine u ovoj pravnoj stvari je podneta 04.11.2019. godine, a označena vrednost predmeta spora je 235.000,00 dinara.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju s`obzirom na to da nisu bili nužni za vođenje ove parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković