Odbacivanje revizije u sporu za utvrđenje prava svojine zbog vrednosti spora

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da su tužioci po osnovu zakonskog nasleđivanja postali vlasnici, odnosno suvlasnici u određenim idelanim delovima, nepokretnosti koje su u javnim knjigama od 1963. godine upisane kao državna svojina tužene Republike Srbije sa pravom korišćenja tuženog JP „Srbijašume“. Prema datim razlozima tužioci BB, DD, ĐĐ, EE i ŽŽ nisu dostavili pravno relevantne dokaze da su pravni sledbenici pok. ZZ, pok. II i pok. JJ, odnosno da postoji neprekinuti nasledni niz koji ushodno vodi od njih do sada pok. JJ i pok. II, kao poslednjih upisanih nosilaca prava svojine na pojedinim nepokretnostima, a tužioci AA, VV i GG nisu dokazali da su njihovi pravni prethodnici pok. ĐĐ i pok. KK bili isključivi vlasnici tačno određenih delova kat.parc. 8/2/1 odnosno delova koji su kasnije numerisani kao kat.parc. ... i kat.parc ... KO ..., već da su bili suvlasnici sa idealnim delovima na kat.parc. 8/2/1, pa tužioci ne mogu steći po osnovu nasleđivanja i to tužilac AA isključivo pravo svojine na kat.parc. ... KO ..., a tužioci VV i GG pravo susvojine sa po ½ idelnog dela kat.parc. ... KO ..., jer to pravo tog kvaliteta i obima njihovi pravni prethodnici nisu imali. Istovremeno je ocenom izvedenih dokaza utvrđeno da tužiocima i njihovim pravnim prethodnicima nikada nije bilo dozvoljeno da seku šumu na predmetnim parcelama i da je protiv jednog od pravnih prethodnika tužilaca podneta krivična prijava zbog šumske krađe, te da se nisu stekli uslovi ni iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje prava svojine održajem.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Tužioci nisu uz reviziju dostavili pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju o istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Pored navedenog, revizijom se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka i osporava ocena dokaza i pravilno utvrđeno činjenično stanje, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1 ZPP.

Iz navedenih razloga, nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici dozvoli odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je Vrhovni sud primenom člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1.i 3.).

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.08.2020. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta naveden iznos od 50.000,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković