Odbacivanje revizija zbog neispunjenosti uslova za izuzetnu i redovnu dozvoljenost

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 4106/17 od 14.12.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocu na dosuđeni iznos troškova 205.405,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 28.03.2017. godine do izvršnosti odluke. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, staranke su blagovremeno izjavile revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložile da se revizije smatraju izuzetno dozvoljenim, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18), propisano je da posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava, dok je stavom 2. istog člana propisano da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćene invalidnine pravnom prethodniku tužioca, o kom zahtevu su nižestepeni sudovi odlučili, tako što su delimično usvojili zahtev tužioca, nakon što su utvrdili u kom delu je potraživanje tužioca zastarelo. O pravu tužioca, visini tražene naknade, pripadajuće kamate, kao i istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, sa kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizije nisu dozvoljene.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete na ime neisplaćene invalidnine podneta je 20.05.2013. godine. Vrednost predmeta spora koji se pobija revizijom tužioca je 1.919.352,06 dinara, a vrednost predmeta spora koja se pobija revizijom tužene 1.456.356,33 dinara.

Imajući u vidu da su u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da su revizije stranaka nedozvoljene, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić