Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o razumnom roku

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Viši sud u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž rr 254/19 od 16.01.2020. godine, u sednici održanoj 13.07.2020. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž rr 254/19 od 16.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž rr 254/19 od 16.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu Prr 192/19 od 21.08.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku plati 1.600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku plati još 900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Presudom Višeg suda u Nišu Gž rr 254/19 od 16.01.2020. godine, odlučujući o žalbi tužene, preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu Prr 192/19 od 21.08.2019. godine u stavu prvom u pogledu glavne stvari, tako što je obavezana tužena da tužilji na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku plati 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, na dan isplate, u roku od osam dana od prijema prepisa presude, dok je tužbeni zahtev tužilje za veći iznos od dosuđenog a do traženih 1.600 evra, odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj iz svih razloga koji su propisani članom 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18), propisano je da posebna revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, što je utvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž ržr 1/19 od 16.04.2019. godine, u predmetu Višeg suda u Nišu Gž1 174/17. O pravu tužilje za novčano obeštećenje i visini novčanog obeštećenja drugostepeni sud je odlučio primenom člana 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku. Kako se visina novčanog obeštećenja, određuje prema činjenicama i okolnostima u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi propisanim članom 404. stav 1. ZPP, ceneći da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava. U reviziji tužilja ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje, međutim uz reviziju ne prilaže pravnosnažne presude u kojima je u identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji doneta drugačija odluka nego u ovom postupku i zato nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje radi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.05.2019. godine sa zahtevom za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku od 2.500 evra u dinarskoj protivvrednosti, a pobijani deo pravnosnažne presude je 600 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1), i da revizija nije dozvoljena (stav 3).

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u stavu drugom izreke na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić