Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije
Kratak pregled
Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji i odbacio je redovnu reviziju kao nedozvoljenu. Nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju, dok je za redovnu reviziju vrednost predmeta spora bila ispod zakonskog cenzusa od 40.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2533/2024
10.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Vesne Subić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Dmitrović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Nešković, advokat iz ...,, radi uznemiravanja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 364/23 od 12.09.2023. godine, u sednici održanoj 10.04.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 364/23 od 12.09.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 364/23 od 12.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 165/2022 od 03.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da uspostavi pređašnje stanje na prilaznom putu koji počinje sa seoskog puta Rajac – Polom, a koji se spaja sa k.p. .. k.o. ... čiji je vlasnik tuženi i k.p. .. čiji je vlasnik tužilja i to na severnom delu k.p. br. .., tako što će upodobiti put za nesmetan ulazak tužilje u svoju parcelu i nesmetano korišćenje, uklanjenjem postavljenog bedema visine 1m do 1,5m, zakopati kanal dubine 30cm i ukloniti postavljenu ogradu od 3 koca dužine 4m sa tarabama i letvama i to 4 komada, a ako to ne učini, to će učiniti tužilja o trošku tuženog, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da tužilji naknadi materijalnu štetu zbog nemogućnosti košenja i upotrebe trave i otave sa k.p. br. .. k.o. ..., u 2014. godini, u iznosu od 10.202,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja do presuđenja, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 413.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 364/23 od 12.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka povodom izjavljene žalbe.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačanje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP. Predmet tražene pravne zaštite je uspostavljanje pređašnjeg stanja na prilaznom putu upodobljavanjem puta za nesmetan ulazak tužilje u svoju parcelu i nesmetano korišćenje, izvođenjem radova navedenim u postavljenom zahtevu, kao i zahtev na naknadu materijalne štete, na osnovu odredbe člana 42. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev jer nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 42. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa s ozbirom da uznemiravanja nije ni bilo jer je tuženi radove izvodio na parceli .. k.o. ..., koja prema katastarskom operatu predstavlja seoski put, te stoga tužilja ne može da traži od tuženog da izvodi radove na zemljištu koje je u javnoj svojini, pa posledično nema pravo ni na naknadu materijalne štete zbog nemogućnosti korišćenja svoje katastarske parcele .. k.o. ... . Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene odluke u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.
Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 26.01.2015. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 30.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković