Odluka Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije protiv rešenja o troškovima
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacuje reviziju tužioca izjavljenu protiv odluke o troškovima postupka nakon povlačenja tužbe. Posebna revizija nije dozvoljena jer nema potrebe za ujednačavanjem prakse, a redovna je nedozvoljena jer se troškovi smatraju sporednim potraživanjem.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2536/2020
25.06.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Bora Ristić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi novčanog potraživanja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 4658/18 od 24.09.2019. godine, na sednici održanoj 25.06.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 4658/18 od 24.09.2019. godine, u odnosu na odluku sadržanu u stavu prvom i trećem izreke, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 4658/18 od 24.09.2019. godine, u odnosu na odluku sadržanu u stavu prvom i trećem izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu, rešenjem P 42/17 od 17.07.2018. godine, utvrdio je da je povučena tužba u ovom predmetu (stav prvi izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 68.900,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, od dana izvršnosti presude do konačne isplate (stav drugi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara (stav treći izreke).
Viši sud u Vranju, rešenjem Gž 4658/18 od 24.09.2019. godine, preinačio je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke rešenja Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P 42/17 od 17.07.2017. godine (trebalo bi da stoji 2018. godine), tako što je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova prvostepenog postupka, sa traženom zakonskom zateznom kamatom (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke rešenja Osnovnog suda u Surdulici, Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P 42/17 od 17.07.2017. godine (trebalo bi da stoji 2018. godine) (stav drugi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženoj troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema otpravka ovog rešenja dok je odbio kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav treći izreke).
Protiv navedenog rešenja u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka u odnosu na odluku sadržanu u stavu prvom i trećem izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404., a u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Naime, u konkretnoj situaciji nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5, a u vezi člana 413. i 420. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano, da, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana, da, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
Kako se revizijom pobija odluka o troškovima postupka, to u tom delu revizija tužioca nije dozvoljena, s obzirom na to da revizija kada troškovi postupka ne čine glavni zahtev, kao u konkretnoj situaciji, nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404. i 413, a u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić