Odbijena posebna revizija i odbačena redovna revizija zbog cenzusa

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2. navedenog člana).

Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužilje za naknadu nematerijalne štete, uzimanjem u obzir utvrđenih okolnosti slučaja. Navodima revizije osporava se odluka drugostepenog suda u pogledu visine iznosa naknade nematerijalne štete za koji drugostepeni sud nalazi da predstavlja pravičnu novčanu naknadu za tražene vidove štete kao jedinstvene štete i odgovarajuću satisfakciju. Imajući u vidu da odluka o visini naknade nematerijalne štete zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku i na kome je zasnovana odluka u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni sud nalazi da u ovoj parnici nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse. Odluka o visini novčane naknade, ne čini sudsku praksu o određenom pravnom pitanju. Visina novčane naknade određuje se u svakom konkretnom slučaju prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja na ocenu o pravičnom zadovoljenju. Imajući izneto u vidu, kao i da tužilja nije uskraćena u pravu na novčanu naknadu, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.

Iz iznetih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dovzoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 18.10.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela po reviziji tužilje iznosi 3.080.000.00 dinara, što po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe odgovara dinarskoj protivvrednosti 26.198,98 evra (srednji kurs NBS na dan 18.10.2021. godine iznosio 117.5618 RSD/1 evro).

Imajući u vidu da vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković