Odbacivanje posebne revizije u sporu za sticanje bez osnova
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio reviziju tužioca u sporu za vraćanje novčanog iznosa po osnovu sticanja bez osnova. Sud je ocenio da pitanje savesnosti sticaoca u ovom slučaju ne zahteva novo tumačenje prava niti ujednačavanje sudske prakse.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 25408/2024
18.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Stanojević, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda Kruševcu Gž 3001/23 od 25.04.2024. godine, u sednici održanoj 18.12.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE, odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda Kruševcu Gž 3001/23 od 25.04.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda Kruševcu Gž 3001/23 od 25.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Brusu P 12/23(19) od 17.05.2023 godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se naloži tuženom da mu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 138.536,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom u visini referentne stope Narodne banke Srbije, uvećane za 8 procentnih poena, počev od 05.08.2017. godine, pa do konačne isplate i iznos od 6.000,00 dinara, na ime naknade za uklanjanje kamena, sa zateznom kamatom u visini referentne stope Narodne banke Srbije, uvećane za 8 procentnih poena, počev od 05.08.2017. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 3001/23 od 25.04.2024. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova ( „ Službeni glasnik RS, br. 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je sticanje bez osnova. Odluke nižestepenih sudova donete su primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava o pitanju vraćanja stečenog bez osnova na utvrđeno činjenično stanje u ovoj parnici i odbili tužbeni zahtev tužioca. Revizijom tužioca se ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu savesnosti sticaoca, a to nije razlog za posebnu reviziju, u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužbu radi sticanja bez osnova tužilac je podneo 27.05.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 144.536,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u stavu drugom izreke primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 18/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 20867/2023: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti zbog sticanja bez osnova
- Rev 6018/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti
- Rev 5396/2021: Odbacivanje izuzetno dozvoljene revizije u sporu male vrednosti
- Rev 591/2021: Odluka o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti protiv države
- Rev 27298/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 5367/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti