Presuda Vrhovnog suda o odgovornosti po osnovu sopstvene blanko menice

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Mirjane Andirjašević i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca „OTP Banka Srbija“ AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Momčilo Jovanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3356/22 od 11.05.2023. godine, u sednici održanoj 04.07.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3356/22 od 11.05.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Čačku P 50/21 od 11.10.2022. godine, ostaje na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli poslovni broj I13Iv. 399/2015 od 17.07.2015. godine, u delu u kojem je obavezan izvršni dužnik, tužena AA iz ... (ranije AA1 iz ...), da izvršnom poveriocu, ovde tužiocu „OTR Banka Srbija“ AD Novi Sad, (ranije „Vojvođanska banka“ AD Novi Sad), isplati iznos od 6.016.068,91 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 3.020.411,10 dinara, počev od 09.06.2015. godine do isplate, kao i troškove izvršnog postupka u iznosu od 39.440,00 dinara, (stav prvi izreke). Delimično je ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vrbasu, Sudska jedinica u Kuli poslovni broj I13Iv. 399/15 od 17.07.2015. godine u delu kojim je obavezan izvršni dužnik da izvršnom poveriocu pored iznosa iz stava prvog ove presude isplati još iznos od 72.120,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.06.2015. godine do isplate i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 2.995.657,81 dinar počev od 09.06.2015. godine do isplate, kao i troškove izvršnog postupka u iznosu od 39.800,00 dinara (stav drugi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu pored iznosa dosuđenog u stavu prvom izreke ove presude isplati još iznos od 72.120,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.06.2015. godine do isplate i zakonsku zateznu kamatu na iznos od 2.995.675,81 dinar počev od 09.06.2015. godine do isplate, kao neosnovan (stav treći izreke). Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 315.800,00 dinara (stav četvrti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3356/22 od 11.05.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene AA iz ... i potvrđena presuda Višeg suda u Čačku P 50/21 od 11.10.2022. godine u stavu prvom i četvrtom izreke. Odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, blagovremeno je izjavila reviziju tužena, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23-drugi zakon).

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena druga bitna povreda postupka na koju revizija ukazuje, a koja bi mogla biti revizijski razlog u smislu odredbe člana 407. stav 1. ZPP. U reviziji se ukazuje na povrede postupka koje su mogle biti učinjene pred prvostepenim sudom, ali one nisu dozvoljen razlog za reviziju u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, „Vojvođanska banka“ AD Novi Sad, čiji je pravni sledbenik tužilac, kao izvršni poverilac, dana 14.07.2015. godine, podnela je Osnovnom sudu u Vrbasu, Sudskoj jedinici u Kuli predlog za izvršenje protiv BB iz ... i tužene, kao izvršnih dužnika, na osnovu verodostojnih isprava – menica na iznos potraživanja 6.088.189,09 dinara, koji je usvojen rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vrbasu - Sudska jedinica u Kuli I13Iv 399/15 od 17.07.2015. godine, koje rešenje je po prigovoru ovde tužene, kao izvršnog dužnika, stavljeno van snage u odnosu na tuženu u delu kojim su određeni predmet i sredstvo izvršenja i ukinute su sprovedene radnje, a postupak prema tuženoj nastavljen, kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Utvrđeno je da je dana 24.12.2007. godine, zaključen ugovor o kreditu za trajna obrtna sredstva broj .. između pravnog prethodnika tužioca „Vojvođanske banke“ AD Novi Sad, kao davaoca kredita i Društva za trgovinu, prevoz, turizam i usluge „Menda travel“ DOO Kula, kao korisnika kredita, čiji je zakonski zastupnik u vreme zaključenja tog ugovora bila tužena i koja ga je u tom svojstvu i potpisala. Navedenim ugovorom, korisniku kredita je odobren dugoročni dinarski kredit u iznosu od 3.500.000,00 dinara, sa povlačenjem najkasnije do 25.12.2007. godine i rokom otplate najkasnije 25.12.2009. godine u 24 mesečne rate počev od 25.01.2008. godine. Kao instrument obezbeđenja i naplate potraživanja ugovorena je zaloga prvog reda na pokretnim stvarima u vlasništvu preduzeća za prevoz, trgovinu, turizam „Autobus prevoz“ DOO Kula, čiji je zakonski zastupnik u to vreme bio BB iz ..., s tim što je ugovoreno da je banka ovlašćena da od korisnika kredita zatraži dodatne instrumente obezbeđenja, tako da su tužena, koja je bila zakonski zastupnik korisnika kredita i BB iz ... sa kojim je tužena u to vreme bila u braku, kao fizička lica predali banci, svako po jednu blanko menicu sa pojedinačnim meničnim ovlašćenjem za svakog od njih, radi obezbeđenja predmetnog kredita. Iz menične izjave od 24.12.2007. godine, utvrđeno je da je meničnu izjavu daje tužena za obezbeđenje naplate potraživanja „Vojvođanske banke“ AD Novi Sad, Filijala Subotica po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu za trajna obrtna sredstva u iznosu od 3.500.000,00 dinara, koji je zaključen između banke i DOO „Menda travel“ iz Kule, tako da je shodno članu 7. ugovora AA tim putem dostavila i jedan komad blanko sopstvene menice serijskog broja ... i predmetnom izjavom kojom ovlašćuje banku da istu može popuniti upisom ukupno obračunatog iznosa koji duguje po predmetnom ugovoru na dan popune menice sa klauzulom „bez protesta i bez obaveštenja“ sa upisom datuma izdavanja menice na dan njihovog popunjava, te da banka može izvršiti domiciliranje menice prema potrebama banke i tako popunjenu menicu aktivirati radi naplate sopstvenog potraživanja. Izjavu je svojeručno potpisala tužena. Na dan 08.06.2015. godine, kao dan kada je tužilac na menici označio dan dospelosti ukupno potraživanje iznosi 6.064.726,91 dinara čiju strukturu predstavljaju glavnica 2.821.194,39 dinara, redovna kamata u iznosu od 199.216,71 dinar, zakonska zatezna kamata u iznosu od 2.995.657,81 dinar i troškovi taksi i drugo u iznosu od 48.658,00 dinara. „Menda travel“ doo Kula je prestalo da postoji u stečajnom postupku.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, jer je tužena zaključila predmetni ugovor o kreditu, kao zakonski zastupnik, jer je kao sredstvo obezbeđenja predala sopstvenu blanko menicu, potpisala meničnu izjavu i ovlastila tužioca da za obezbeđenje obaveza po ugovoru može navedenu menicu popuniti upisom ukupno obračunatog iznosa koji se duguje po ugovoru na dan popune menice i aktivirati istu radi naplate predmetnih novčanih potraživanja banke. Pored toga, smatraju da je tužena potpisala izjavu o jemstvu u smislu člana 26. ZOO, koji shodno članu 48, a u vezi člana 67. stav 1. istog Zakona proizvodi dejstvo ugovora iz člana 997. ZOO. Nižestepeni sudovi su smatrali da tužena odgovara kao jemac platac na osnovu odredbe člana 1004. stav 4. ZOO.

Po stanovištu Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. stav 1. Zakona o menici propisano je da se menica plativa na određeni dan ili u određeno vreme posle dana izdavanja ili viđenja, mora podneti na isplatu bilo na sam dan plaćanja, bilo jednog od dva radna dana koji dolaze odmah za njim. Prema članu 52. stav 1. tačka 3. i stav 2. Zakona o menici, sa protekom rokova za podnošenje na isplatu menice koja sadrži odredbu „bez troškova“ imalac menice gubi svoja prava protiv indosanta, trasanta i protiv ostalih obveznika, izuzev akceptanta. Odredbom člana 110. stav 1. Zakona o menici, propisano je da izdavalac sopstvene menice odgovara onako kako odgovara akceptant trasirane menice.

Iz sadržine navedenih odredaba Zakona o menici proizlazi da imalac menice (remitent) ima pravo da zahteva isplatu od akceptanta (to je lice koje je u menici označeno kao onaj koji treba da plati meničnu sumu – trasat, a koje je priznalo meničnu obavezu shodno članu 24. Zakona o menici). Međutim, kako izdavalac sopstvene menice odgovara kao akceptant trasirane menice, to isto pravilo važi i za izdavaoca sopstvene menice. Dakle, za očuvanje prava iz menice, među kojima je i pravo na naplatu menične sume, nije potrebno podizanje protesta u slučaju kada je dužnik (tuženi) akceptant ili izdavalac sopstvene menice. Razlike navedenih formi menica (trasirane i sopstvene menice) ogledaju se u sledećem: kod trasirane menice, izdavalac menice (trasant) daje nalog drugom licu (trasatu – po pravilu svom dužniku), da menicu plati trećem licu (remitentu – po pravilu poveriocu), dok se kod sopstvene menice obavezuje samo njen izdavalac (trasant) da će on menicu platiti označenom licu (remitentu), pa se u tom smislu takva menica ne prezentira na akcept, jer je izdavalac menice (trasant) istovremeno i trasat.

U konkretnom slučaju, menica koju je izdala tužena je blanko sopstvena menica, sa klauzulom „bez protesta“. Blanko menica je, suštinski, menični obrazac u koji je imalac menice ovlašćen da unese sve ostale bitne sastojke iz člana 107. Zakona o menici, kako bi menica ostvarila svoja dejstva. Kako se radi o sopstvenoj menici, to tužena, kao njen izdavalac, odgovara za obavezu kao akceptant, u smislu člana 110. Zakona o menici. Akceptant, prema odredbi člana 27. Zakona o menici, obavezu plaćanja menice preuzima od dana njene dospelosti. Pri tom, kako je menica snabdevena klauzulom „bez protesta“, tuženi nema obavezu da protestiranjem utvrđuje činjenicu odbijanja isplate same menice. Svi menično – pravni zahtevi protiv akceptanta zastarevaju za tri godine počev od dana dospelosti menice, shodno odredbi člana 78. stav 1. Zakona o menici. Kako je, kao datum dospelosti menice označen 08.06.2015. godine, a predlog za izvršenje podnet 14.07.2015. godine, potraživanje tužioca nije zastarelo po osnovu meničnog prava.

Neosnovan je navod revidenta da je menica ništava u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi sa čl. 107. i 108. Zakona o menici. Menica je sačinjena na propisanom obrascu koji izdaje Narodna banka Srbije i sadrži sve bitne menične elemente propisane Zakonom o menici, uključujući i određenu svotu novca koju treba platiti i rok dospeća. Suprotno navodima revizije, u menicu nije unet neistinit sadržaj, jer je upisan novčani iznos koji, kao dug po osnovu kredita proizlazi iz izvedenog dokaza veštačenjem od strane veštaka ekonomsko finansijske struke. Tačnost upisane menične svote utiče samo na visinu maksimalne menične obaveze preko koje menični dužnik ne može da odgovara, a meničnim prigovorom izjavljenim u smislu člana 16. Zakona o menici, dužnik može da dokaže da je obaveza niža od upisane.

Ostalim revizijskim navodima pobija se utvrđeno činjenično stanje što nije dozvoljen revizijski razlog.

Iz navedenih razoga, primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković