Nedozvoljenost posebne i redovne revizije u sporu za naknadu štete
Kratak pregled
Vrhovni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj, jer nisu ispunjeni zakonski uslovi za to. Redovna revizija je odbačena kao nedozvoljena, jer vrednost predmeta spora ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2563/2024
07.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Olivera Jovanić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2587/23 od 14.09.2023. godine, u sednici održanoj 07.11.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2587/23 od 14.09.2023. godine u potvrđujućem delu iz stava prvog izreke, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2587/23 od 14.09.2023. godine u potvrđujućem delu iz stava prvog izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P 87/22 od 22.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se obaveže tužena da im na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 720.212,00 dinara sa zakonskom zateznom kamamtom od 01.02.2022. godine do isplate, kao i zahtev tužilaca za naknadu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj solidarno naknade troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom koja se ima računati od isteka paricionog roka do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2587/23 od 14.09.2023. godine, delimično je usvojena, a delimično odbijena žalba (tužilaca) i prvostepena presuda ukinuta i delu odluke o troškovima postupka preko iznosa od 9.000,00 dinara (za iznos od 4.500,00 dinara) i u delu kojim je na iznos naknade troškova postupka dosuđena zakonska zatezna kamata, dok je potvrđena u preostalom delu. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u potvrđujućem delu iz stava prvog izreke, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredbama parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost ove revizije na osnovu člana 404. stav 2 Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. istog člana da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj, jer po oceni ovog suda nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanja sudske prakse ili novo tumačenje prava.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene. Pobijanom pravnosnažnom presudom je odbijen tužbeni zahtev jer tužioci nisu dokazali osnov odgovornosti tužene prema članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a kod utvrđenja da je tužiocima u postupku restitucije odlukom Agencije za restituciju vraćena nepokretnost koja je oduzeta njihovom pravnom prethodniku, a da je posle u parničnom postupku po tužbi tužioca IM „Topola“ a.d Bačka Topola protiv ovde tužilaca kao tuženih doneta presuda kojom je utvrđeno pravo svojine tužioca na istoj nepokretnosti po osnovu redovnog održaja jer je postojao ugovor o kupoprodaji te nepokretnosti od 02.04.1964. godine između Opštine Bačka Topola kao prodavca i pravnog prethodnika IM „Topola“ a.d Bačka Topola kao kupca.
Imajući u vidu da tužioci uz reviziju nisu dostavili niti se pozvali na presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjenično-pravnoj stvari, te da se radi o parnici za naknadu štete u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja činjenica relevantnih za primenu materijalnog prava o osnovu odgovornosti tužene, a da tužioci navodima revizije osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za naknadu štete u ovoj parnici podneta je 01.02.2022. godine i vrednost predmeta spora pobijanog dela je 720.212,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za novčano potraživanje koje očigledno ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena.
Iz tog razloga, primenom odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković