Odgovornost osiguravača za profesionalnu grešku advokata i dokazivanje štete

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje kojim od tuženog kao osiguravača po osnovu polise osiguranja odgovornosti broj ..., potražuje naknadu štete nastalu usled propusta i greške u obavljanju advokatske delatnosti od strane punomoćnika tužilje, u postupku ostavine iza smrti dužnika tužilje, koji je podneo neblagovremenu prijavu da se zaostavština dužnika tužilje odvoji od imovine naslednika, zbog čega je pravnosnažnim rešenjem javnog beležnika od 11.10.2021. godine odbačena prijava tužilje. Rešenjem javnog izvršitelja postupak izvršenja usled smrti izvršnog dužnika tužilje je prekinut i određeno da će postupak izvršenja biti nastavljen na predlog ovlašćenih lica. Po oceni nižestepenih sudova tužilja, na kojoj je bio teret dokazivanja u smislu člana 7. i 231. ZPP, nije dokazala da je pretrpela materijalnu štetu u smislu odredbe člana 155. Zakona o obligacionim odnosima, niti je sprečeno uvećanje njene imovine, a tužilja kao poverilac svoje potraživanje može ostvariti i u nekom drugom (izvršnom ili parničnom) postupku.

Uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu sudske zaštite i način presuđenja, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa, ujednačavanja sudske prakse niti potreba za novim tumačenjem prava. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađene su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni ovog pravnog instituta zbog čega ne postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužilje u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Tužilja uz reviziju nije dostavila drugačije pravnosnažne ili revizijske odluke koje bi ukazivale na drugačiji zaključak.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 10.10.2022. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 421.500,00 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju je neosnovan, s obzirom da navedeni troškovi nisu bili potrebni za odlučivanje u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković