Ukidanje presude u sporu za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Dolamić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Privredni sud u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 77/23 od 10.07.2024. godine, u sednici održanoj 12.03.2025. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 77/23 od 10.07.2024. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 585/21 od 02.08.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku na ime imovinske štete isplati iznos od 969.354,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.07.2016. godine pa do isplate (stav prvi izreke); obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 60.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gžrr 77/23 od 10.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 585/21 od 02.08.2022. godine u delu stava prvog izreke za iznos glavnog duga od 30,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.07.2016. godine do isplate, kao i za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga od 969.324,62 dinara za period od 08.07.2016. do 10.07.2019. godine; stavom drugim izreke, preinačena je navedena presuda u preostalom delu stava prvog izreke u odnosu na glavni dug i kamatu, tako što je obavezana tužena da tužiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku na ime imovinske štete isplati iznos od 969.324,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.07.2019. godine do konačne isplate; stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke navedene prvostepene presude, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova celog parničnog postupka isplati iznos od 126.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Kraljevu R4 St 50/19 od 08.03.2019. godine usvojen je prigovor predlagača AA, ovde tužioca i utvrđeno da je u predmetu Privrednog suda u Kraljevu St 48/15 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je naloženo stečajnom sudiji da u roku od četiri meseca preduzme potrebne radnje i mere radi unovčenja preostale imovine stečajnog dužnika, nad kojim je 23.12.2015. godine otvoren stečajni postupak, u kome je tužilac podneo dve prijave potraživanja broj .. na iznos od 863.798,86 dinara koje potraživanje mu je priznato i broj .. koje potraživanje je delimično priznato, ukupno 182.149,50 dinara. Nakon prve prodaje tužicu je kao razlučnom poveriocu isplaćen iznos od 33.145,81 dinar, a nakon toga i iznos od još 43.477,93 dinara, dok mu preostali iznos nije isplaćen. Postupak unovčenja nepokretne imovine stečajnog dužnika je otežan i u toku je zbog teškoća u deobi nepokretnosti između članova koncerna. Iz izveštaja Centralnog registra, depo i kliniga hartija od vrednosti od 03.10.2019. godine, većinski paket akcija nad Fabrikom vagona „Kraljevo“ u stečaju, ima registar akcija i udela 74,69% a Akcionarski fond AD „Beograd“ 14,49%.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan, pa je odlučio kao u izreci presude.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tužioca zaključio da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenčino stanje, ali je odlučio pogrešnom primenom materijalnog prava, pa je shodno članu 394. stav 1. tačka 4. ZPP odlučio kao u stavu drugom i trećem izreke pobijane presude (preinačujući deo izreke), zauzimajući pravni stav da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i da su ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

Osnovano se revzijom tužene ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine donet je zaključak, koji je dopunjen na sednici od 27.09.2019. godine, po kome Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka, odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je pretdhono utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Za postojanje odgovornosti tužene u smislu navedenog zaključka neophodno je da je potraživanje zaposlenog iz radnog odnosa nastalo u vreme kada je poslodavac poslovao društvenim kapitalom, odnosno kapitalom pod kontrolom države, koje činjenice u konkretnom slučaju nisu utvrđene na osnovu sadržine izvedenih dokaza. Ostalo je neutvrđeno i kada je i po kom osnovu nastalo tužiočevo potraživanje prijavljeno i priznato u stečajnom postupku i iz čega se isto stastoji, odnosno da li priznate iznose čini samo glavnica (i da li je ista umanjena za isplaćene iznose u stečajnom postupku ili ne) ili i zakonska zatezna kamata obračunata do otvaranja postupka stečaja, te ukoliko je priznata i kamata, da li je obračunata prostim procentnim računom ili konformnom metodom. Odlukom Ustavnog suda Uz 82/09 od 12.07.2012. godine objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 73 od 27.07.2012. godine proglašena je neustavnom zakonska odredba o primeni konformne metode obračuna zakonske zatezne kamate, pa su navedene činjenice neophodne za ispitivanje pravilnosti primene materijalnog prava kao i neutvrđena činjenica da li je tužiočevo potraživanje umanjeno za napred navedene isplaćene iznose tužiocu kao razlučnom poveriocu u stečajnom postupku.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama ovog suda, vodeći računa i o ostalim revizijskim navodima, nakon čega će pravilnom primenom materijalnog prava doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga na osnovu člana 416. stav 2. ZPP odllučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković