Povreda oblika zaveštanja zbog nepodobnosti svedoka ne vodi ništavosti već rušljivosti

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije tužilaca da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 1., u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da pred drugostepenim sudom nisu izvođeni niti cenjeni dokazi, već je taj sud, potvrđujući prvostepenu presudu, prihvatio utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pok. GG, biv.iz ..., koji je preminuo ...2021. godine, sačinio je 25.08.2021. godine, pred svedocima, sporno zaveštanje, tako što je, u prisustvu zaveštajnih svedoka izjavio da je unapred pripremljeno pismeno, koje je pročitao, njegovo zaveštanje, pa ga je, potom, potpisao, a u svojstvu zaveštajnih svedoka zaveštanje su potpisali Vladan Jovanović, advokat iz ... i tužilja AA iz ..., supruga zaveštaoca. Predmetnim zaveštanjem, ostavilac je svoju imovinu, koja se sastoji od 1/2 idealnog udela na stanu u ..., u Ul. ... br. .., stan br. .., na k.p. br. .. KO ..., ostavio tuženom VV. U postupku raspravljanja zaostavštine pok. GG pred Javnim beležnikom Milkom Sredojević iz ..., proglašeno je sporno zaveštanje 28.01.2022. godine, pa je rešenjem istog Javnog beležnika od 02.02.2023. godine prekinut postupak raspravljanja zaostavštine iza pok. GG, biv.iz ..., a upućeni su na parnicu supruga ostavioca AA i unuk ostavioca BB iza pok. sestrića DD iz ..., da kao tužioci, protiv tuženog sestrića ostavioca VV iz ..., dokažu nepunovažnost pisanog zaveštanja pred svedocima ostavioca GG, sačinjenog 25.08.2021. godine, a proglašenog 28.01.2022. godine i deponovanog kod istog Javnog beležnika 10.02.2022. godine. Tužioci su tužbom u ovoj parnici tražili da sud utvrdi ništavost predmetnog zaveštanja iz razloga što je, kao testamentalni svedok, zaveštanje potpisala supruga zaveštaoca što je protivno odredbi člana 113. stav 1. Zakona o nasleđivanju, kojom je propisano da supruga zaveštaoca ne može biti zaveštajni svedok.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilaca odbili, primenom odredbi članova 85. stav 1., 155, 156, 157, 161, 162. stav 1, 164. i 168. Zakona o nasleđivanju, nalazeći da predmetno zaveštanje nije ništavo, pošto je zaveštalac bio sposoban za rasuđivanje, sadržina zaveštanja nije protivna prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, nije falsifikovano, a to što supruga ostavioca ne može biti zaveštajni svedok predstavlja povredu oblika zaveštanja koje ne vodi njegovoj ništavosti već rušljivosti, što tužioci nisu tražili.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Ništavost zaveštanja propisana je u odredbi člana 155. Zakona o nasleđivanju (''Službeni glasnik RS'', br. 46/95), tako što je zaveštanje ništavo ako je njegova sadržina protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Na osnovu odredbe člana 156. istog Zakona, ništavo je zaveštanje lica koje nije navršilo 15 godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti. Takođe je ništavo i falsifikovano zaveštanje, u smislu odredbe člana 157. Zakona o nasleđivanju. Na osnovu odredbe člana 161. istog Zakona, na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Zaveštanje je rušljivo ako ga je sačinio onaj ko nije imao zaveštajnu sposobnost, ako je u vreme zaveštanja bilo mana zaveštaočeve volje i ako pri sačinjavanju zaveštanja nisu poštovani oblik i uslovi određeni zakonom, u smislu odredbe člana 164. stav 1. Zakona o nasleđivanju. Pismeno zaveštanje pred svedocima propisano je u odredbi člana 85. Zakona o nasleđivanju, tako što zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati (stav 1.). Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka (stav 2.). Ko ne može biti svedok, propisano je u odredbi člana 113. istog Zakona, tako što ne mogu biti zaveštajni svedoci, niti mogu sačiniti zaveštanje po zaveštaočevom kazivanju u svojstvu sudije, odnosno ovlašćenog lica ako se zaveštanje sačinjava po pravilima sudskog zaveštanja: potomci zaveštaočevi, njegovi usvojenici i njihovi potomci, njegovi preci i usvojenici, njegovi srodnici u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, bračni drugovi svih tih lica i zaveštaočev bračni drug (stav 1.).

U konkretnom slučaju, tužioci traže da sud utvrdi da je zaveštanje pok. GG, biv. iz ... sačinjeno 25.08.2021. godine, a proglašeno pred Javnim beležnikom Milkom Sredojević iz ... 28.01.2022. godine, ništavo i da ne proizvodi pravno dejstvo, ukazujući da je zaveštajni svedok ostaviočeva supruga (bračni drug), što je protivno odredbi člana 113. stav 1. Zakona o nasleđivanju. Međutim, u članu 113. stav 1. Zakona o nasleđivanju, propisana je relativna nesposobnost zaveštajnih svedoka koji ima za cilj da očuva, pre svega jednu od bitnih osobina zaveštanja, njegovu jednostranost. Smisao relativne nesposobnosti je otklanjanje mogućnosti nedopuštenog uticaja na zaveštaočevu (slobodnu) volju. Takođe, time se onemogućava da se u ulozi svedoka nađu ona lica koja bi to svojstvo mogla da zloupotrebe. Dakle, radi se o rušljivom zaveštanju koje nije sačinjeno pod uslovima određenim Zakonom o nasleđivanju. Predmetno zaveštanje nije ništavo, jer njegova sadržina nije protivna prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima (član 155. Zakona o nasleđivanju), zaveštalac nije bio zaveštajno nesposoban (član 156. Zakona o nasleđivanju), niti je zaveštanje falsifikovano (član 157. Zakona o nasleđivanju), pa su nižestepeni sudovi, pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev tužilaca za utvrđenje ništavosti predmetnog zaveštanja odbili.

Neosnovani su navodi revizije tužilaca da sama činjenica da se kao svedok zaveštanja pojavljuje supruga zaveštaoca, koja ne može da bude zaveštajni svedok, dovodi do situacije da zaveštanje ne postoji, jer nema dva svedoka. Suprotno tim navodima revizije revidenata, predmetno zaveštanje postoji, jer ga je ostavilac sačinio u formi pisanog zaveštanja pred svedocima, u smislu odredbe člana 85. stav 1. Zakona o nasleđivanju, ali je rušljivo u smislu odredbe člana 168. istog Zakona zbog relativne nepodobnosti zaveštajnog svedoka na osnovu odredbe člana 113. stav 1. Zakona o nasleđivanju. Međutim, rušljivost predmetnog zaveštanja nije predmet ove parnice. Zbog toga, revidenti neosnovano u reviziji ukazuju na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković