Odbacivanje revizije u postupku naknade za eksproprisanu nepokretnost i službenost

Predmet tražene pravne zaštite je određivanje naknade za stvarnu službenost prelaska vodova vazdušnim putem iz parcele u vlasništvu tužioca (katastarske parcele broj .. KO ...), za koju je doneto pravosnažno rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji dana 28.11.2023. godine od strane Opštinske uprave Opštine Alibunar, pa se pred organom uprave sprovodi postupak za sporazumno određivanje naknade za eksproprijaciju na osnovu odredbe člana 56. Zakona o eksproprijaciji na koju upućuje Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije i izgradnje sistema za prenos električne energije 400kw naponskog nivoa „Transbalkanski koridor – Prva faza (Sl. Glasnik RS 115/2014). Određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost vrši u skladu sa članom 56. Zakona o eksproprijaciji, pa tek ako opštinska uprava ne postupi po stavu 1. člana 61. Zakona raniji sopstvenik i korisnik eksproprijacije mogu se neposredno obratiti sudu radi određivanja naknade (stav 2), zbog čega je tužba podneta u ovoj parnici nedozvoljena. Revident uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu u smislu potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, u vezi članova 420. st. 1. i 6. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 21.12.2023. godine, a vrednost spora je 10.000,00 dinara.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu, pa kako vrednost predmeta pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je revizija nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Sa iznetih razloga, primenom člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice zbog čega je ovaj sud odbio zahtev tužene na osnovu odredbe člana 154. ZPP i odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković