Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o odbacivanju posebne revizije tužene banke
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacuje reviziju tužene banke kao nedozvoljenu u sporu male vrednosti radi utvrđenja ništavosti odredbe ugovora o kreditu. Vrednost spora od 8.800,00 dinara je ispod zakonskog limita, što čini reviziju nedozvoljenom.
Preuzmite dokument u PDF formatuTekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2589/2019
19.07.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene BB a.d., ..., čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i neosnovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 336/2019 od 28.02.2019. godine, u sednici održanoj 19.07.2019. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 336/2019 od 28.02.2019. godine, kao o posebnoj reviziji.
ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 336/2019 od 28.02.2019. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1005/18 od 20.12.2018. godine, utvrđeno je da je ništava odredba člana 2. tačka 1. red 5. Ugovora o kreditu koji su tužilac i tužena zaključili 04.08.2016. godine, kako je izrekom navedeno. Obavezana je tužena da tužiocu isplati 8.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.08.2016. godine do isplate i troškove parničnog postupka u iznosu od 48.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Somboru Gž 336/2019 od 28.02.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužioca i zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/2014), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Naime, u pogledu ove vrste spora sudska praksa je ujednačena, pri čemu eventualna pogrešna primena materijalnog prava ne dovodi do primene ovog instituta, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne može podneti.
Tužba u ovoj parnici podneta je 13.06.2018. godine, radi utvrđenja ništavosti i isplate stečenog bez osnova, a vrednost predmeta spora označena u tužbi i uvodu prvostepene presude je 8.800,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje ništavosti i novčano potraživanje koji evidentno ne prelaze dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev 13817/2022: Odbačena revizija u sporu male vrednosti kao nedozvoljena
- Rev 15711/2022: Nedozvoljenost revizije advokata u sporu male vrednosti protiv javnog preduzeća
- Rev 1970/2019: Nedozvoljena posebna revizija u sporu male vrednosti o troškovima obrade kredita
- Rev 1936/2020: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti o novčanoj naknadi
- Rev 418/2019: Nedozvoljenost izuzetne i redovne revizije u sporu male vrednosti
- Rev 3078/2019: Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti o ništavosti ugovorne odredbe
- Rev 762/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o ništavosti ugovorne odredbe