Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud odbacuje reviziju tužioca kao nedozvoljenu u sporu male vrednosti. Potvrđen je stav da se zahtev za zateznu kamatu na troškove postupka mora postaviti u parnici u kojoj su troškovi nastali, a ne u posebnom postupku.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 26/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zvonko Lukić, advokat iz ..., protiv tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, sa sedištem u Beogradu, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 498/19 (2011) od 24.07.2019. godine, u sednici veća održanoj 15.10.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 498/19 (2011) od 24.07.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 498/19 (2011) od 24.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 12171/16 od 23.03.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime duga, isplati iznos od 260,40 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 15.12.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu, na ime troškova parničnog postupka, isplati iznos od 80.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od presuđenja do nastupanja uslova za izvršenje.
Presudom Višeg suda u Požarevcu Gž 498/19 (2011) od 24.07.2019. godine, prvostepepa presuda je preinačena tako što je tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan, i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018,18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate (kao glavnog duga) na iznos troškova parničnog postupka koji su tužiocu dosuđeni pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23008/10 od 07.06.2010. godine, u iznosu obračunatom za period od 09.10.2011. godine, kao dana isteka paricionog roka za dobrovoljno ispunjenje obaveze do 26.10.2011. godine, kada je u izvršnom postupku tužilac naplatio troškove parničnog postupka. Ovo zbog toga što zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka nije postavljen u parnici u kojoj su ti troškovi nastali, pa ne može biti predmet glavnog zahteva posebne parnice.
U takvom slučaju, nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti je potebno novo tumačenje prava. Tužilac u reviziji ukazuje na postojanje suprotnih pravnosnažnih presuda u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji, ali po oceni Vrhovnog kasacionog suda nema potrebe da se u konkretnom sporu ujednačava sudska praksa, jer odlučivanje pobijanom presudom nije u suprotnosti sa stanovištem Vrhovnog kasacionog suda (izraženim u odluci Rev 1377/16 od 27.10.2016. godine i dr.) da je, prema članu 159. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.125/04, 111/09), važećem u vreme donošenja presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 23008/10 od 07.06.2010. godine, kao i prema odredbi člana 163. sada važećeg Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020) parnična stranka dužna da opredeljen zahtev po vrsti i visini troškova postavi najkasnije na poslednjem ročištu za glavnu raspravu u postupku pred prvostepenim sudom., da je obaveza naknade parničnih troškova novčana obaveza, pa da poverilac (stranka koja je uspela u sporu) ima pravo da na dosuđeni iznos troškova, u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima, potražuje i zakonsku zateznu kamatu, ali da se o pravu poverioca na zakonsku zateznu kamatu odlučuje u parničnom postupku u kome se ti troškovi dosuđuju, a ne u posebnom postupku, te da ukoliko stranka istovremeno sa zahtevom za naknadu troškova postupka ne postavi i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove postupka, zakonska zatezna kamata na dosuđeni iznos troškova ne može biti predemt glavnog zahteva u posebnoj parnici.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 15.12.2011. godine, sa zahtevom za isplatu iznosa od 9.830,97. dinara. Podneskom od 27.02.2017. godine tužbeni zahtev je smanjen na iznos od 260,40 dinara, o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 23.03.2017. godine. Drugostepena presuda doneta je 24.07.2019. godine.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kome vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužiioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 13. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14), odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić