Rešenje o odbacivanju posebne revizije u sporu za naknadu štete
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, te ju je odbacio kao nedozvoljenu. Nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju, a vrednost predmeta spora je ispod zakonom propisanog cenzusa za redovnu reviziju.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2607/2019
10.07.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Vesne Popović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Osnovnog suda u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž rr 33/18 od 25.04.2019. godine, na sednici održanoj 10.07.2019. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž rr 33/18 od 25.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž rr 33/2018 od 25.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr1 265/18 od 17.05.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime novčanog obeštećenja za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda u Vranju, sada Osnovnog suda u Vranju I 1771/10 (sada I 871/17) i to na ime razlike zarade do visine minimalne zarade za mart mesec 2006. godine u iznos od 4.391,46 dinara, na ime naknade zarade za period bolovanja od 01.01.2006. godine do 04.06.2008. godine, do visine minimalne zarade u iznosu od 333.530,13 dinara, a na označene iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2009. godine, pa do konačne isplate, na ime troškova parničnog postupka u iznosu od 46.716,66 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.12.2009. godine pa do konačne isplate, na ime troškova izvršenja iznos od 22.558,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž rr 33/18 od 25.04.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Rešenjima Apelacionog suda u Nišu na koja se u reviziji poziva, ukinute su prvostepene presude zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Rešenja Višeg suda u Leskovcu, na koja se revizijom ukazuje, ne odnose se na isti činjenični i pravni osnov kao pobijano rešenje, s obzirom da se odnose na povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim postupcima. Sentenca iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg 1071/2015, na koju revizija ukazuje, odnosi se na naknadu materijalne štete po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, prema tada važećim odredbama Zakona o uređenju sudova, a ne na naknadu materijalne štete u parničnom postupku, koja je dosuđena primenom Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i to u situaciji kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu u kome je izvršni dužnik pravno lice, kao u konkretnom slučaju. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbom podnetom 06.03.2018. godine tužilac je tražio naknadu materijalne štete u ukupnom iznosu od 407.196,25 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, što je i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev 3046/2019: Odbačena revizija tužene u sporu male vrednosti o naknadi štete
- Rev 4125/2020: Rešenje o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete
- Rev 3034/2019: Odbacivanje posebne revizije za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
- Rev 2922/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije
- Rev 3111/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu za naknadu štete
- Rev 3060/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 3044/2019: Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti zbog povrede prava na suđenje