Neispunjenost uslova za sticanje prava svojine na nepokretnosti putem održaja

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između VV, kao prodavca i GG (oca tužioca) i DD (strica tužioca), kao kupaca zaključen je privremeni ugovor o kupovini i prodaji, koji je overen 05.01.1979. godine, čiji je predmet kp.br. .. KO Petrovac, za cenu od 74.360,00 dinara. Navedenim ugovorom je konstatovano da je prodavac na ime kapare primio 30.000,00 dinara, a da će ostatak cene biti isplaćen na dan prenosa, a najdalje do 15.07.1979. godine, kada će ugovarači biti dužni da zaključe nov ugovor, koji će biti overen kod suda. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Petrovcu P 439/79 od 16.04.1979. godine utvrđeno je da su GG i DD, suvlasnici po osnovu kupovine na kp.br. .. na mestu zvanom „... brdo“ njiva u površini od 0.37,31 ha u KO Petrovac, koju su parcelu kupili od VV i obavezani su da ovu parcelu prenesu na svoje ime kod Ureda za katastar nepokretnosti. Pravnosnažnim rešenjem Opštinskog suda u Petrovcu O 119/84 od 25.05.1984. godine za naslednike na zaostavštini pokojnog ĐĐ bivšeg iz ..., koji je umro ...1953. godine, na predmetnoj parceli oglašeni su EE, ćerka pokojnog ŽŽ na ½, maloletni ZZ, unuk pokojnog ŽŽ, po sinu pokojnom VV na ¼ i II, unuk pokojnog ŽŽ, po sinu pokojnom VV na ¼. Iz ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen pred Opštinskim sudom u Petrovcu Ov.br. 788/85 od 05.06.1985. godine proizlazi da je isti zaključen između prodavca II, koga je po punomoćju zastupala JJ i kupca KK, koju po punomoćju zastupao LL, da je predmet ugovora deo nepokretnosti kp.br. .. u površini od 9,32 ara u KO Petrovac, a cena 70.000,00 dinara. Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Petrovcu P 823/85 od 11.12.1985. godine utvrđeno je da su GG i DD vlasnici kp.br. .. na mestu zvanom „... brdo“ površine 37,31 ar u KO Petrovac, a što su II, EE i maloletni ZZ dužni da tužiocima priznaju i da dozvole da tužioci ovu nepokretnost upišu na svoje ime kod Opštinske geodetske uprave. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Petrovcu P 155/95 od 02.03.1995. godine utvrđeno je da je GG vlasnik kp.br. .. u površini od 37,18 ara u KO Petrovac, po osnovu kupovine, a kao tuženi je označen DD. Tužiočev otac, GG umro je 2004. godine, a u postupku raspravljanja njegove zaostavštine, pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi O. 499/15 od 10.07.2015. godine, za naslednika na predmetnoj parceli oglašen je tužilac. Pravni prethodnik tužioca, otac tužioca, je još od 1973. godine pa sve do svoje smrti bio u državini cele predmetne parcele zajedno sa tužiocem, a tužilac je nakon njegove smrti nastavio sa korišćenjem iste. Ocu tužioca i tužiocu je bilo poznato da je sporni deo predmetne parcele prodat, a što je prvostepeni sud utvrdio iz iskaza tužioca, i to pre nego što su njegov otac i stric podneli tužbu 1985. godine protiv svih naslednika pokojnog VV.

Iz izveštaja Službe za katatar nepokretnosti u Petrovcu na Mlavi od 14.10.2020. godine, prvostepeni sud je utvrdio da je kp.br. .. KO Petrovac na Mlavi od premera bila upisana u PL br. .. na ĐĐ, da je spiskom promena pod rednim brojem .. na osnovu rešenja O.br. 119/84 ista parcela upisana u PL br. .. na EE sa udelom od 2/4, na II sa udelom od ¼ i GG a sa udelom od ¼. Spiskom promena pod rednim brojem .. na osnovu ugovora o kupoprodaji Ov.br. 788/85 umesto ¼ II, upisana je na ¼ na KK. Izradom katastra nepokretnosti, koji je stupio na snagu 21.05.2008. godine formiran je LN br. .. u kome su na kp.br. .. upisani sa ¼ KK, zatim sa udeom od ¼ ZZ i sa udelom od 2/4 EE. Spiskom promena pod rednim brojem 202/2008, na osnovu presude P 155/95 i P 823/85 na kp.br. .. se upisuju GG sa udelom od 3/4, KK, sa udelom od ¼, a potom spiskom promena pod rednim brojem 435/2015 na osnovu rešenja O.br. 489/2015 na kp.br. .. upisuju se sa udelom od ¾ AA i sa udelom od ¼ KK. Iz izveštaja od 15.12.2022. godine prvostepeni sud je utvrdio da se spiskom promena pod rednim brojem 81/22 na osnovu presude P 1204/21 Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi u LN.br. .. na kp.br. .. umesto KK sa ¼ upisuje na istom udelu LjLj iz ... Promenom redni broj 558/22 na kp.br. .. u list nepokretnosti br. .. KO Petrovac od ¼ vlasnika LjLj se umesto njegove adrese ... upisuje adresa LjLj ulica ... .

Rešenjem Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi R1 19/17 od 31.01.2018. godine prekinut je postupak fizičke deobe i BB (ovde tužena) upućena je na parnicu protiv protivnika predlagača AA, radi dokazivanja prava suvlasništva na kp. br. .. iz LN br. .. KO Petrovac, nakon čega je ista podnela tužbu radi utvrđenja prava suvlasništva na ¼ kp.br. .. KO Petrovac na Mlavi, koji postupak je prekinut do okončanja ovog postupka rešenjem od 14.12.2018. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca primenom odredbi člana 28. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, sa obrazloženjem da su tužilac i njegovi pravni prethodnici bili u savesnoj i zakonitoj državini cele predmetne parcele od 1973. godine i da je njihova državina bila savesna i zakonita, a da tužena nije nikada stupila u državinu nijednog dela ove parcele, a da taj deo za koji tvrdi da je kupila, da na licu mesta nije ni obeležen i izdvojen od ostalog dela sporne parcele. Da tužena nije bila u posedu dela ove parcele prvostepeni sud je zaključio da proizlazi iz navoda tužbe koju je ona podnela 20.03.2018. godine u predmetu P 396/18, kada je tražila predaju u posed ¼ od predmetne parcele, koji deo nije opredelila. Takođe, da je tužena pokrenula i postupak za fizičku deobu predmetne parcele i da se i na osnovu toga može zaključiti da tužena nije nikada bila uvedena u posed sporng dela predmetne parcele, već naprotiv, da je tužilac bio u državini cele parcele koja ima površinu 37,31 ar.

Suprotno navodima revizije, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo iz odredbe člana 28, 30. i 72. Zakona o osnovama svojinskpravnih odnosa, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, a razloge koje je za svoju odluku dao drugostepeni sud u svemu kao dovoljne i jasne prihvata i ovaj sud.

Tužilac tužbeni zahtev za utvrđenje prava svojine na spornoj 1/4 dela predmetne parcele zasniva na činjenici da su on i njegov pravni prethodnik svojinu stekli održajem.

Prema članu 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ br. 6/80 i 36/90, „Službeni list SRJ“ br. 29/96 i „Služebni glasnik RS“ br. 115/2005, u daljem tekstu), savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina (stav 2.), dok savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (stav 4.). Članom 30. stavom 1. istog zakona propisano je da vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj, dok je stavom 2. istog člana propisano da se u vreme potrebno za održaj uračunava i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci.

Citiranim zakonskim odredbama regulisano je sticanje prava svojine na nepokretnosti održajem. Održaj je način originarnog sticanja subjektivnih stvarnih prava na osnovu državine određenog kvaliteta i protekom određenog roka. Za sticanje prava svojine održajem potrebna je zakonita i savesna državina nepokretne stvari i protek roka od deset godina (redovni održaj) ili savesna državina nepokretne stvari i protek roka od 20 godina (vanredni održaj). Ovaj zakon u članu 72. bliže određuje zakonitu i savesnu državinu, pa tako propisuje da je zakonita ona državina koja se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. To je državina koja je stečena na osnovu punovovažnog pravnog posla, što u konkretnom slučaju nije ispunjeno, jer pravni prethodnik tužioca nije imao punovažan pravni osnov za sticanje sporne površine parcele. Državina potrebna za sticanje prava svojine održajem mora biti savesna. Nužni uslov za sticanje prava svojine vanrednim održajem je savesnost državine, a nesavesna državina ne može nikada, pa ni protekom vremena da dovede do sticanja prava svojine. Zakon određuje da savesna državina postoji ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova i držalac mora biti savestan za sve vreme trajanja održaja.

Po oceni Vrhovnog suda, kada se imaju u vidu napred citirane odredbe Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak drugostepenog suda da ni pravni prethodnik tužioca, ni tužilac, nisu bili savesni držaoci spornog dela predmetne parcele duže od 20 godina od zaključenja privremenog ugovora o kupovini i prodaji, koji je overen 05.01.1979. godine pa do saznanja da je tužena kupila sporan deo predmetne parcele (saznali pre nego što su otac i stric tužioca podneli tužbu Opštinskom sudu u Petrovcu protiv naslednika pokojnog ŽŽ - II, EE i maloletnog ZZ i pre nego što se tužena uknjižila na spornom delu predmetne nepokretnosti - uknjižila se 1990. godine), a što je osnovna pretpostavka za sticanje prava svojine održajem.

Naime, između VV, kao prodavca i GG (oca tužioca) i DD (strica tužioca), kao kupaca zaključen je privremeni ugovor o kupovini i prodaji, koji je overen 05.01.1979. godine, čiji je predmet predmetna parcela, a presudom na osnovu priznanja Opštinskog suda u Petrovcu P 439/79 od 16.04.1979. godine utvrđeno je da su kupci (GG i DD) vlasnici cele predmetne pacele. Da prodavac VV nije bio vlasnik predmetne parcele proizlazi iz sadržine ostavinskog rešenja O br. 119/84 od 25.05.1984. godine, kojim je raspravljena zaostavština pokojnog ŽŽ (oca prodavca) a čiju zaostavštinu je činila predmetna parcela, koju su nasledili ćerka ostavioca EE sa udelom od ½, i unici ostavioca po umrlom sinu VV, GG i II sa udelima od po ¼ dela, zbog čega su otac tužioca i stric tužioca pokrenuli parnični postupak protiv naslednika pred Opštinskim sudom u Petrovcu u kom postupku je doneta presuda 11.12.1985. godine, kojom je utvrđeno da su GG i DD vlasnici predmetne parcele. Međutim, zakonski naslednik pokojnog ŽŽ, a sin VV je raspolagao svojim delom predmetne parcele koju je nasledio, tako što je svoj deo prodao tuženoj koju je tada zastupao LL u vezi čega je zaključen ugovor o kupoprodaji nepokretnosti koji je overen 05.06.1985. godine, a za šta su tužilac i njegov otac pre nego što su otac i stric tužioca podneli tužbu Opštinskom sudu u Petrovcu protiv naslednika pokojnog ŽŽ - II EE i maloletnog ZZ i pre nego što se tužena uknjižila na spornom delu predmetne nepokretnosti - uknjižila se 1990. godine,. Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak drugostepenog suda da nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine održajem, jer pravni prethodnik tužioca nije imao punovažan pravni osnov za sticanje svojine na spornom delu predmetne parcele, a on i tužilac nisu bili u savesnoj državini spornog dela predmetne parcele duže od 20 godina, odnosno sve vreme potrebno za održaj, je su saznali da je tužena kupila deo predmetne parcele 1985. godine, kako to proizlazi iz samog iskaza tužioca. Činjenica da oca tužioca i tužioca niko nije smetao u državini dela predmetne parcele, ne dovodi do toga da se oni smatraju savesnim držaocima i dela predmetne nepokretnosti koji je u svojini tužene.

Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stvu prvom izreke.

Odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka, primenom člana 165. ZPP, s obzirom na to da ti troškovi nisu bili neophodni.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković