Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o zajedničkoj imovini

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 87/18) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u intersu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni kasacioni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, pravnosnažnu presudu donetu primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima je zasnovana, kao i sadržinu revizije, pa je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o osnovanosti tužbenog zahteva za utvrđenje tekovinskog udela tužilje na stanu i delimičnoj ništavosti ugovora o kupoprodaji zbog raspolaganja njenim svojinskim udelom na stanu stečenim po osnovu sticanja u braku. Primena materijalnog prava je uslovljena utvrđenim činjeničnim stanjem, a konkretno takvim da je predmetni stan u 1988. godini dodeljen na korišćenje pokojnom suprugu tužilje za njegovo porodično domaćinstvo, koje su činili tužilja i deca, da je stan otkupljen u 1994. godini u toku trajanja bračne zajednice, da je bračna zajednica prestala 10 godina kasnije kada je tužilja iz stana iselila, a stan nastavio da koristi njen pokojni suprug i sa tuženim zaključio ugovor o kupoprodaji stana 05.08.2010. godine. U ovoj parnici pokrenutoj tužbom podnetom 14.04.2010. godine, utvrđen je tužiljin udeo na stanu i ništavost ugovora o kupoprodaji ½ dela te nepokretnosti zbog neovlašćenog raspolaganja od strane prodavca tim udelom kao imovinom tužilje stečenom na osnovu sticanja u braku.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije. Primena ovog instituta je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava.

U reviziji tuženog uopšte se ne navodi pravno pitanje koje bi se razmatralo iz razloga predviđenih odredbom člana 404. stav 1. ZPP. Navodi revizije odnose se na ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje. To nisu razlozi ni za redovnu reviziju, imajući u vidu propisano u članu 407. ZPP, a ni za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 1. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 14.04.2010. godine i preinačena 29.10.2013. godine, a označena vrednost predmeta spora je nepromenjena i iznosi 60.000,0 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe koji je iznosio 1 evro = 99,5676 dinara predstavlja dinarsku protivvrednost 602,61 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić