Ništavost ugovora o doživotnom izdržavanju zbog raspolaganja zajedničkom bračnom tekovinom

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 105/23 od 28.09.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalba tužioca i tužene i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu P 33/22 od 24.10.2022. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se odbije tužbeni zahtev tužioca.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u pobijanom delu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11... 10/23-drugi zakon) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 408. ZPP. U obrazloženju revizije se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kada se između ostalog navodi da je pobijana presuda nerazumljiva. Međutim, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP revizija se ne može izjaviti, s obzirom na to da ista nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije odredbama člana 407. stav 1. tačka 1-3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pred Javnim beležnikom Ivanom Perović iz ..., prekinut je postupak raspravljanja zaostavštine iza pokojnog VV i tužilac AA, sin pokojnog VV upućen je na parnicu, kako bi dokazao da je bez pravne važnosti Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između pokojnog VV, kao primaoca izdržavanja i tužene BB, kao davaoca izdržvanja, potvrđen pred Javnim beležnikom Draganom Nikolićem iz ... dana 04.02.2020. godine pod brojem OPU: 173- 2020. VV je preminuo ....2020. godine, posle smrti svoje supruge GG, koja je preminula dana ...2014. godine. Pre ovde spornog ugovora o doživotnom izdržavanju, VV je od 24.08.2017. godine imao zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju sa tužiocem, kao davaocem izdržavanja, koji je zbog poremećenih odnosa raskinut pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu, čija je pravnosnažnost nastupila nekoliko dana posle njegove smrti. Predmet oba ugovora o doživotnom izdržavanju bio je stan broj .., površine 80m2 u Nišu, ... broj .., sagrađen na k.p. br. .. K.O. Niš – Ćele Kula. Ovaj stan je za vreme trajanja bračne zajednice sa sada pokojnom GG njen suprug VV dobio na korišćenje na osnovu Ugovora o korišćenju zaključenog sa Direkcijom za upravljanje i gazdovanje Vojnim stambenim fondom broj 84-467 od 20.07.1976. godine, koji je otkupio Ugovorom o otkupu zaključenim dana 28.04.1992. godine.

Veštak medicinske struke Lidija Kostić Banović iz ... je prema medicinskoj dokumentaciji i istoriji bolesti VV utvrdila da u vreme potpisivanja Ugovora o doživotnom izdržavanju sa tuženom, VV smrt bila izvesna i objektivno očekivana u bliskoj budućnosti.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo, kada je utvrđeno da je predmetni Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između sada pok. VV, kao primaoca izdržavanja i tužene BB, kao davaoca izdržavanja, potvrđen od strane Javnog beležnika Dragana Nikolića iz ... dana 04.02.2020. godine, pod oznakom OPU: 173-2020, ništav u delu kojim je sada pok. VV raspolagao sa 2/6 predmetnog stana, da je sada pok. GG u toku trajanja bračne zajednice sa sada pok. VV po osnovu sticanja u braku stekla pravo svojine na ½ predmetnog stana, koja predstavlja njenu zaostavštinu i pravo svojine tužioca na 1/6 predmetnog stana shodno članu 171. i 176. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05... 6/15) i člana 9. stav 2. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br. 46/95... 6/15).

Članom 171. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05 sa izmenama i dopunama) propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom tokom trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu a članom 180. stav 2. istog zakona propisano je da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.

Imajući u vidu da je pokojni VV predmetni stan na korišćenje dobio dana 20.07.1976. godine i isti otkupio dana 28.04.1992. godine, odnosno u toku trajanja zajednice života sa sada pokojnom GG, navedena nepokretnost predstavlja njihovu zajedničku tekovinu i saglasno oborivoj zakonskoj pretpostavci ustanovljenoj članom 180. stav 2. Porodičnog zakona njihovi udeli u sticanju su jednaki. Shodno tome, pravilno je prvostepeni sud našao da je majka parničnih stranaka po osnovu sticanja u braku bila suvlasnica sa ½ idealnog dela na predmetnom stanu, što u smislu člana 9. stav 1. i 2. u vezi sa članom 8. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“ broj 46/95, 101/08 – odluka USRS I6/15) njenog supruga VV, koji ju je nadživeo i tužioca i tužene, kao njene potomke, čini zakonskim naslednicima prvog zakonskog reda koji naselđuju na jednake delove.

Na osnovu navedenih zakonskih odredbi nesumljivo sledi da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između VV i tužene ništav u pogledu njegovog raspolaganja pravom vlasništva preko 1/6 idealnog dela, koliko čini nasledni udeo tužioca iza njegove majke.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da tužilac u ostavinskom postupku iza pok. GG nije istakao postojanje imovine iz bračne tekovine na predmetnom stanu i da je istekom roka od 3 godine prekludiran u pogledu prava na utvrđivanja bračne tekovine svoje majke sada pok. GG. Naime, rešenjem Osnovnog suda u Nišu O 3326/14 od 07.10.2014. godine, obustavljen je postupak raspravljanja zaostavšitne iza pok. GG iz ..., rođene ...1938. godine, preminule ...2014. godine, zbog nepostojanja imovine koja bi bila predmet nasleđivanja. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da, kako je isti postupak prekinut zbog nepostojanja nepokretne imovine i rešenje doneto u ostavinskom postupku deklaratorne prirode, utvrđenje prava svojine, odnosno zaostavštine ne zastareva.

Isto tako, neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje da je tužilac nedostojan za nasleđivanje, a zbog razloga, zbog kojih je raskinut Ugovor o doživotnom izdržavanju između tužioca i sada pok. VV, s obzirom na to da utvrđeno pravo svojine tužioca na 1/6 predmetnog stana predstavlja nasledni deo iza majke tužioca, pok. GG, kao zakonskog naslednika prvog naslednog reda.

Članom 4. stav 1. Zakona o nasleđivanju propisani su uslovi za nedostojnost za nasleđivanje koji nedostojnim čine onoga ko je umišljajno ostavioca lišio smrti ili to pokušao da učini, koji prinudom, pretnjom ili prevarom ostavioca naveo da sačini ili opozove zaveštanje ili njegovu odredbu ili ga je u tome sprečio, koji u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje ili ga je falsifikovao, kao i onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdražvanja ostavioca ili mu je uskratio pomoć.

Ukazivanje tužene na nedostojnost odnosilo se na neispunjavanje tužiočevih obaveza iz ugovora o doživotnom izdržavanju koji je pre zaključenja predmetno ugovora između ostavioca i tužene, tužilac imao zaključen sa ocem parničnih stranaka. Pojam ugovora o doživotnom izdržavanju regulisan je članom 194. Zakona o nasleđivanju, a članovima 201. i 202. istog zakona predviđeni su poslednji razlozi za raskid tog ugovora zbog poremećenih odnosa i promenjenih okolnosti. Međutim, kao i svaki drugi teretni ugovor, tako je i ugovor o doživotnom izdražvanju u konkretnom slučaju raskinut zbog neispunjavanja ugovornih obaveza od strane tužioca, kao davaoca izdržavanja, što ga u smislu citiranog člana 4. stav 1. Zakona o nasleđivanju ne čini nedostojnim nedostojnim za nasleđivanje.

Kako se odbija kao neosnovana revizija tužene i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu u smislu člana 414. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković