Odluka Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne i redovne revizije tužioca
Kratak pregled
Vrhovni sud ne prihvata odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, jer se njome osporava utvrđeno činjenično stanje. Redovna revizija se odbacuje kao nedozvoljena, s obzirom da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 26368/2023
12.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca Gradska Opština Stari Grad, Beograd, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo, Odeljenje za opštine Vračar, Zvezdara, Palilula, Savski venac i Stari Grad, protiv tuženog Šahovski klub „Partizan“ Beograd, čiji je punomoćnik Nataša Đekić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2247/23 od 01.06.2023. godine, u sednici održanoj 12.06.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2247/23 od 01.06.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2247/23 od 01.06.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 54098/21 od 13.12.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neplaćenih naknada za korišćenje poslovnog prostora za period od marta 2014. godine do novembra 2016. godine isplati 1.614.540,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačno navedenog iznosa kao u ovom stavu izreke do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 108.686,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2247/23 od 01.06.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijom tužioca se zapravo osporava primena pravila o teretu dokazivanja i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljen razlog za izjavljivanje posebne revizije. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 31.07.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 1.614.540,80 dinara.
Pošto vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 16224/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu zbog sticanja bez osnova
- Rev2 1414/2023: Odbijanje posebne revizije u sporu za naknadu troškova ishrane i regresa
- Rev 10049/2025: Nedozvoljenost revizije u sporu za naknadu zbog faktičke eksproprijacije zemljišta
- Rev2 4476/2022: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u radnom sporu
- Rev 13137/2024: Nedozvoljenost posebne revizije u sporu radi naknade za faktički eksproprisano zemljište
- Rev 24502/2023: Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za naknadu štete
- Rev 5496/2024: Odbacivanje revizije u sporu radi naknade za faktički eksproprisano zemljište