Odluka Vrhovnog suda kojom se revizija odbacuje kao nedozvoljena procesno
Kratak pregled
Vrhovni sud Srbije odbacio je reviziju tužioca kao nedozvoljenu u sporu radi naknade štete. Budući da je vrednost predmeta spora znatno ispod zakonskog cenzusa od tri hiljade evra, reč je o sporu male vrednosti u kojem izjavljivanje revizije nije dozvoljeno.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 2670/2025
04.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA PR 011 Agencija za veštačenje iz oblasti aktuarstva Novi Beograd, koga zastupa Danijela Stojanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Državno veće tužilaca – Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12062/20 od 28.03.2024. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE DOZVOLjAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12062/20 od 28.03.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12062/20 od 28.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16827/19 od 25.11.2019. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete isplati 13.519,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova spora isplati iznos od 30.800,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 12062/20 od 28.03.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16827/19 od 25.11.2019. godine u stavu prvom izreke i odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime naknade štete isplati 13.519,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka od 6.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove drugostepenog postupka od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. ZPP radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.
Predmet tražene pravne zaštite je potraživanje neisplaćene naknade za obavljeno veštačenje koja naknada je, po rešenju Prvog osnovnog tužilašva u Beogradu Kt 232/2014 od 17.09.2019. godine, isplaćena nakon donošenja prvostepene presude. Pobijana odluka ne odstupa od sudske prakse, pa nema osnova za primenu odredbe člana 404. ZPP.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 25.06.2019. godine, a vrednost predmeta spora je 13.519,90 dinara.
Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP. Preinačenje prvostepene odluke nije od uticaja na dozvoljenost revizije, jer je u postupku o sporovima male vrednosti primena odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP isključena odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
Slični dokumenti
- Rev 2598/2022: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete
- Rev 1321/2021: Odbačaj posebne revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete
- Rev 4787/2023: Vrhovni sud o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
- Rev 10013/2025: Odbacivanje revizije u sporu male vrednosti za sticanje bez osnova i troškovi
- Rev 7712/2025: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete
- Rev 31098/2023: Nedozvoljenost revizije u sporu male vrednosti za naknadu štete
- Rev 1476/2022: Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu male vrednosti