Odbijanje tužbe za objavljivanje odgovora na informaciju u medijima

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Kosta Jolić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi objavljivanja odgovora na informaciju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 313/17 od 14.12.2017. godine, u sednici veća održanoj 16.05.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 313/17 od 14.12.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 488/16 od 17.07.2017. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe iz podneska tužioca od 05.04.2017. godine. Stavom drugim izreke je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je naloženo tuženom glavnom i odgovornom uredniku medija VV, čije je elektronsko izdanje na web adresi www. ... .com, da u istom delu štampanog medija BB u rubrici ... u kojoj je dana ...2016. godine objavljen tekst „...“, bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju ovog štampanog medija od dana pravnosnažnosti presude, objavi odgovor tužioca na navedeni tekst sa naznakom „Odgovor“ i to sledeće sadržine: „Neistiniti su navodi objavljeni u tekstu“ „...“ medija VV od strane odgovornog urednika BB, u broju ... od ...2016. godine, na strani ... i ... u kojem sam lažno predstavljen kao kriminilac, mafijaš, švercer, manipulator, prevarant i ucenjivač, Istina je da glavni i odgovorni urednik BB nije proverio poreklo, istinitost i potpunost informacije koju je objavio u mediju. Istina je da su u citiranom tekstu iznete tvrdnje bez ijednog argumenta, dokaza kojim bi glavni i odgovorni urednik BB potvrdio iznete optužbe, sve navedeno predstavlja lažne optužbe, a činjenica je da se niko u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela pre pravnosnažnosti odluke suda. Istina je da ne postoji pravnosnažna odluka suda na osnovu koje bih mogao da budem predstavljen kao učinilac najtežih kriminalnih dela, kao što protiv mene nije podignuta optužnica. Istina je da sam ..., redovan profesor na ... fakultetu u ..., da sam bio direktor Instituta ... kao i da trenutno obavljam javnu funkciju generalnog direktora Privrednog društva ... AD ... . Stavom trećim je naloženo tuženom da napred navedeni odgovor objavi u elektronskoj formi VV na zvaničnoj navedenoj web adresi, bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom elektronskom izdanju broja navedenog medija od dana pravnosnažnosti presude. Stavom četvrtim izreke je obavezan tuženi da u slučaju da ne postupi po ovoj presudi i ne objavi odgovor najkasnije u drugom narednom broju štampanog i elektronskog izdanja VV od dana pravnosnažnosti presude tužiocu isplati iznos od 400.000,00 dinara. Stavom petim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da ovu presudu objavi odmah bez komentara i odlaganja o svom trošku, najkasnije u drugom narednom broju navedenog medija. Stavom šestim izreke je odbijen predlog tuženog za spajanja ove parnice sa parnicom Višeg suda u Beogradu P3 402/16. Stavom sedmim izreke je obavezan tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 158.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od donošenja presude pa do isplate, a stavom osmim izreke je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da mu tuženi naknadi troškove parničnog postupka na ime troškova prevoza u iznosu od 23.688,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž3 313/17 od 14.12.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačio prvostepenu presudu u stavu drugom izreke, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se naloži tuženom glavnom i odgovornom uredniku medija VV čije je elektronsko izdanje na navedenoj web adresi, da u istom delu štampanog medija u istoj rubrici u kojoj je ...2016. godine objavljen navedeni tekst, bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju ovog štampanog medija od dana pravnosnažnosti presude objavi odgovor tužioca na navedeni tekst sa naznakom „Odgovor“, sadržine navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke je preinačena prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se naloži tuženom da prethodno navedeni odgovor objavi u elektronskoj formi VV na zvaničnoj navedenoj veb adresi bez odlaganja, a najkasnije u drugom elektronskom izdanju broja navedenog medija od dana pravnosnažnosti presude kao i da se obaveže tuženi da u slučaju da ne postupi po ovoj presudi i ne objavi odgovor najkasnije u drugom narednom broju štampanog i elektronskog izdanja VV od dana prvnosnažnosti presude, tužiocu isplati iznos od 400.000,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno je rešenje iz stava prvog i šestog izreke prvostepene presude, a stavom četvrtim izreke je preinačeno rešenje o troškovima postupka iz stava sedmog izreke prvostepene presude, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u navedenom iznosu, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogršne primene materijalnog prava, pozivajći se na odredbu člana 404. ZPP.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijenu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13- Us, 74/13-Us i 55/14- ZPP), u vezi odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je u štampanom izdanju VV od ...2016. godine objavljen sporni tekst autora GG, sa tužiočevom fotografijom. Između ostalog, u tekstu je navedeno da tužilac nije profesor za katedrom, ali su njegovi eksperimenti na ljudima originalni, te da je uz asistenciju svoje vanbračne supruge dolazio do stanova, kuća i miliona dolara koje su mu pacijentkinje ostavljale testamentom, a on im je pomagao da imaju laku smrt. Navedeno je i da mu je nakon što je najuren iz ... stranke, DD omogućio da postane direktor ..., preko koje je švercovao kokain, na koji je način zaradio preko 30.000.000 evra. Protivnike je ubijao i uklanjao, a stradali su i oni koji su za njega ubijali. U spornom tekstu je navedeno i da se tužilac ne bavi ... već isključivo manipulacijama, prevarama, ucenama i politikom. Iz sadržine štampanog izvoda sa internet sajta ovog tabloida je utvrđeno da objavljen tekst koji nosi naslov „...“ i nadnaslov „...“. Dana ...2016. godine tužilac je podneo zahtev za objavljivanje odgovora koji je tuženom uručen ...2016. godine, sa navedenom sadržinom, koji odgovor tuženi nije objavio. Tužbom u ovom sporu od ...2016. godine tužilac je predložio da sud usvoji njegov tužbeni zahtev i naloži tuženom da u navedenom mediju gde je objavljen sporni tekst objavi odgovor tužioca sa sadržinom opisanom u nižestepenim presudama.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je osnovan tužbeni zahtev tužioca, s obzirom da postoje razlozi za objavljivanje tužiočevog odgovora. Međutim, drugostepeni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema osnova za usvajanje tužbenog zahteva, zbog čega je prvostepena presuda preinačena i tužiočev tužbeni zahtev za objavljivanje odgovora na navedeni tekst odbijen kao neosnovan.

Prema odredbi člana 83. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016), lice na koje se odnosi informacija, koja može da povredi njegovo pravo ili interes, može od odgovornog urednika zahtevati da, bez naknade, objavi odgovor u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta. Prema stavu drugom istog člana, ako odgovorni urednik ne objavi odgovor, a za to ne postoji neki od razloga za neobjavljivanje određen ovim zakonom, kao i ako odgovor objavi na nepropisan način, imalac prava na odgovor može protiv odgovornog urednika podneti tužbu za objavljivanje odgovora, a prema stavu trećem u parnici radi objavljivanja odgovora raspravlja se samo o činjenicama određenim ovim zakonom, od kojih zavisi obaveza odgovornog urednika da objavi odgovor.

U članu 98. istog zakona su navedeni razlozi za neobjavljivanje odgovora, pa tako odgovorni urednik nije dužan da objavi odgovor, odnosno sud neće narediti odgovornom uredniku da objavi odgovor, između ostalog, ako se odgovor ne odnosi na infomaciju na koju podnosilac tvrdi da odgovara (tačka 6.) i ako se odgovor odnosi na mišljenje, a ne na tvrdnju o činjenicama, ili ako odgovor ne sadrži tvrdnju o činjenicama, već mišljenje (tačka 8.).

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, proizilazi da lice na koje se odnosi informacija može od odgovornog urednika zahtevati objavu odgovora u kome ono tvrdi da je informacija neistinita, nepoputna ili netačno preneta. Polazeći od odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima kojima se reguliše pitanje odgovora na informaciju i ispravku infomracije, a imajući u vidu sadržinu predmetnog odgovora na informaciju, pravilan je zaključak nižestepenog suda da navodi iz odgovora ne predstavljaju tvrdnju o činjenicama, već mišljenje tužioca, odnosno njegovo zaključivanje o postupanju odgovornog urednika u konkretnom slučaju i ne odnose se na spornu informaciju na koju tužilac želi da odgovori. S obzirom da se u parnici radi objavljivanja odgovora raspravlja samo o činjenicama određenim zakonom koji se u konkretnom slučaju primenjuje, od kojih zavisi obaveza odgovornog urednika da objavi odgovor, pravilno je nižestepeni sud uz primenu odredbi čl. 83. i 98. Zakona o javnom informisanju i medijima ocenio da je neosnovan tako postavljen tužbeni zahtev tužioca, uz razloge koje prihvata kao pravilne i Vrhovni kasacioni sud, a navodi revizije kojima se osporava ovakvo zaključivanje nižestepenog suda nisu osnovani.

Kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost drugostepene odluke, revizija je odbijena na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić