Presuda Vrhovnog kasacionog suda o pasivnoj legitimaciji u sporu zbog faktičke eksproprijacije

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slaviša Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog JVP ''Srbijavode'' Beograd, Vodoprivredni centar ''Morava'' Niš, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3614/18 od 12.03.2019. godine, u sednici održanoj 04.06.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3614/18 od 12.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3614/18 od 12.03.2019. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 175/17 od 13.04.2018. godine, u usvajajućem delu, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je tuženi zauzeo deo parcele tužilaca k.p. br. ... u KO ..., u merama i granicama kao u izreci; odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se tuženi obaveže da im na ime naknade za oduzeti deo k.p. br. ... u KO ..., u površini od 231 m2 isplati 138.600,00 dinara, sa kamatom od 13.04.2018. godine do isplate. Tužioci su obavezani da tuženom naknade troškove postupka od 9.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2.tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revident ne ukazuje na postojanje druge bitne povrede postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su suvlasnici sa udelom od po 1/2 na k.p. br. ... u KO ... . Tuženi je kao investitor dobio saglasnost za tehničku dokumentaciju projekta od strane nadležnog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 07.05.2010. godine, a pre izvođenja radova dobio je rešenje o građevinskoj dozvoli od strane Gradske uprave za urbanizam i stambeno-komunalne poslove 18.05.2010. godine. Između tuženog i Grada Leskovca zaključen je sporazum o zajedničkom finansiranju radova na regulaciji kanala Bara na određenoj deonici, radi odvođenja atmosferskih voda. Dana 30.06.2010. godine tuženi i Grad Leskovac su zaključili sporazum o zajedničkom finansiranju hitnih radova na regulaciji kanala Bara, a istog datuma tuženi i GP ''Mehanizacija ING'' d.o.o. Vlasotince zaključili su ugovor o izvođenju hitnih interventnih radova za zaštitu priobalja obezbeđenjem propusne moći kanala Bare u Leskovcu. Gradsko veće Grada Leskovca je 03.12.2010. godine donelo odluku kojom se utvrđuje posebni interes za sprovođenje postupka privremene eksproprijacije radi prokopavanja kanala za uvođenje viška vodenog taloga u kanalisane tokove. Rešenjem Vlade Republike Srbije od 28.12.2010. godine utvrđen je javni interes za eksproprijaciju u cilju regulacije kanala Bara radi formiranja sistema zaštite od poplava, a Grad Leskovac je oglašen krajnjim korisnikom eksproprijacije, odnosno zemljišta koje se nalazi uz kanal Bara, a koje je neophodno za izvođenje radova na rekonstrukciji kanala, pa je Grad Leskovac u obavezi da reši imovinsko-pravne odnose sa vlasnicima okolnih parcela, tako što bi doneo rešenje o eksproprijaciji sa plaćanjem određene naknade vlasnicima parcela, u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji i odlukom Gradskog veća Grada Leskovca od 03.12.2010. godine, kao i sporazumom između tuženog i Grada Leskovca od 30.06.2010. godine. Za oduzeto zemljište tužiocima nije isplaćena naknada.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je izveo pogrešan zaključak da je tuženi u konkretnom slučaju pasivno legitimisan, odnosno da je za svoje potrebe i u sopstvenom interesu trajno zauzeo deo parcele tužilaca, tako što je promenio režim iz privatne u javnu svojinu, čime je tužiocima pričinio materijalnu štetu u iznosu od 138.600,00 dinara, pa da nije od uticaja to što se prema tuženom, Grad Leskovac obavezao da reguliše imovinsko-pravne odnose sa vlasnicima parcela u priobalju kanala bare.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da tuženi nije pasivno legitimisan u ovoj parnici, jer kanal ''Bare'' shodno članu 13. i 14. Zakona o vodama predstavlja vodni objekat i dobro od opšteg interesa i predstavlja javnu svojinu u smislu člana 3. i 10. Zakona o javnoj svojini (''Službeni glasnik RS'' br. 88/13...108/16).

Krajnji korisnik eksproprijacije radi regulacije kanala ''Bara'' na deonici od Bratimilovca do puta Leskovac-Grdelica je na osnovu rešenja Vlade Republike Srbije Grad Leskovac, koji je na osnovu člana 56. Zakona o eksproprijaciji u obavezi da tužiocima isplati kako naknadu za izuzeto zemljište, tako i za uništene zasade, a čija visina bi se utvrdila primenom člana 41.-55.tog zakona.

Iako je tuženi započeo radove na uređenju kanala ''Bara'' bez prethodno sprovedenog postupka eksproprijacije, kao investitor, on prema odredbama Zakona o eksproprijaciji nije pasivno legitimisan u ovom postupku, jer nije krajnji korisnik eksproprijacije. Stoga, suprotno navodima revizije u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 206. Zakona o obligacionim odnosima o odgovornosti za štetu investitora i izvođača radova.

Pravo na imovinu garantovano članom 58. Ustava Republike Srbije i člana 1. Protokola br. 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda tužioci mogu ostvariti u drugom postupku, pozivajući se na odredbe Zakona o eksproprijaciji.

Na osnovu navedenog Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. ZPP-a odlučio kao u izreci.

Predsednik veća -sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić