Odbijanje revizije u sporu za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž2 378/23 od 04.07.2023. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužioca-protivtuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Begoradu P2 1764/20 do 22.02.2023. godine u stavu prvom, drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sporvedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupoka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23-drugi zakon) na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tužioca na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom je neosnovano budući da revizija određeno ne ukazuje koje bitne povrede su učinjene.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, brak parničnih stranaka razveden je pravnosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 1936/18 od 23.05.2019. godine, kojom je njihovo maloletno dete, sin VV rođen ... godine, poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Uređen je način viđanja maloletnog deteta sa ocem tako što će provoditi zajedno svaki drugi vikend od petka u 17,00 časova do nedelje u 20,00 časova, dva dana u nedelji u trajanju od četiri sata u dogovoru sa majkom deteta, a u skladu sa profesionalnim obavezama oca i školskim obavezama malolenog deteta, svaki drugi državni i verski praznik, polovinu zimskog i letnjeg raspusta, kao i krsnu slavu oca deteta. Tužilac je obavezan da plaća mesečno na ime doprinosa za izdravanje deteta iznos od 15.000,00 dinara. Za vreme trajanja bračne zajednice, parnične stranke su sa maloletnim detetom živeli u stanu koji je vlasništvo tužioca u naselju Stepa Stepanović u Beogradu. Po razvodu braka majka je sa maloletnim detetom najpre živela u iznajmljenom stanu za koji je plaćana zakupnina 400 evra mesečno, da bi se nakon toga preselila u porodičnu kuću njenih roditelja u Borči.

Tužilac je u tužbi kao razlog za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava naveo da je od dana donošenja prethodne presude kojom je maloletni VV poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava došlo do izmene okolnosti, jer majka opstruiše kontakte maloletnog sina sa njim, dete ima nedostatke u vaspitanju. Osim toga, majka je dete, bez njegove saglasnosti, upisala u drugu školu, koja se nalazi u Borči, dete se nije adaptiralo, veoma je teško podnelo tu promenu i izrazilo je želju da živi sa ocem.

Prema izveštajima organa starateljstva, oba roditelja su sposobna da prepoznaju i adekvatno zadovolje potrebe maloletnog deteta, ali roditelji još uvek nisu rešili svoje partnerske odnose koji utiču na njihovu roditeljsku ulogu. Na početku ovog postupka, procenjeno je da to ne utiče bitno na funkcionisanje deteta, da bi tokom postupka, kako je vreme prolazilo, utvrđeno da se uticaj nerešenih partnerskih odnosa između roditelja sve više odražava na dete. Kod deteta se ispoljio konflikt lojalnosti, što ostavlja negativne posledice koje se ogledaju u nesigurnosti, uznemirenosti i uplašenosti. Prilikom izražavanja mišljenja kod kog roditelja želi da živi, mal. VV se najpre izjasnio da želi da živi kod oca, ne navodeći pritom nijedan razlog zbog kog bi želeo da pređe da živi kod oca, a nakon toga, kroz više razgovora sa radnicima organa starateljstva, izrazio je želju da ostane kod majke. Vremenom je počeo da izbegava kontakte sa ocem, a izjasnio se da smatra da bi trebalo da se viđa sa ocem kada i koliko on to želi. Objasnio je to time da otac vrši pritisak na njega, govori mu šta da kaže, obećava mu razne stvari koje potom ne ispunjava. Prema mišljenju organa starateljstva, najbolji interes deteta je da ostane kod majke, s tim što je predložen nov model održavanja ličnog odnosa deteta sa ocem. Prethodni model više nije u funkciji, s obzirom da su otac i dete ranije živeli u istom kraju i da su školske obaveze deteta bile drugačije. Stoga je predložen model viđanja kao u izreci presude.

Tužilac i dalje živi u stanu koji je njegovo vlasništvo. Zaposlen je i dalje u „Elektrodistribuciji“ gde ostvaruje zaradu u iznosu od 137.500,00 dinara mesečno. Nema drugih nepokretnosti u svom vlasništvu. Nema dodatnih prihoda, niti drugih obaveza zakonskog izdržavanja.

Tužena sa maloletnim detetom živi u Borči, u porodičnoj kući, koriste stan na spratu koji je površine 100m2, gde dete ima svoju sobu. I dalje je zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova, s tim što se njena zarada u međuvremenu povećala i sada iznosi 65.000,00 dinara, a jednom godišnje ostvaruje pravo na godišnju naknadu i tada joj zarada iznosi oko 72.000,00-73.000,00 dinara. Vlasnik je lokala koji je kupila u toku trajanja braka, lokal izdaje za 260 evra mesečno, a ima vlasnički deo i u porodičnoj kući u kojoj živi.

U trenutkku donošenja prethodne presude mal. VV je pohađao razred osnovne škole, a sada je uzrasta od ... godina i ide u ... razred osnovne škole. Ukupni troškovi za njegovo izdržavanje, koji uključuju troškove ishrane, higijene, odeće, obuće, nabavke školskog pribora i knjiga, bavljenja sportom i uzimanja dodatnih časova engleskog jezika, iznose 60.000,00 dinara mesečno.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su odbili kao neosnovan zahtev tužioca, kojim je tražio da se izmeni odluka o vršenju roditeljskog prava, a usvojili zahtev za izmenu odluke o održavanju ličnih odnosa i odluka o izdržavanju.

Članom 3. stav 1. Konvencija o pravu deteta propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, od primarnog značaja su interesi deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Stavom drugim istog člana, propisano je da se države članice obvezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preduzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Porodični zakon je ovu obavezu preuzeo članom 6. stav 1., kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Članom 266. istog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Članom 67. Porodičnog zakona, propisano je da je roditeljsko pravo izvedeno iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Sadržina roditeljskog prava koja se sastoji od dužnosti staranja o detetu, čuvanja i podizanja, vaspitanja i obrazovanja, zastupanja i izdržavanja deteta, kao i upravljanja i raspolaganja njegovom imovinom, regulisana je odredbama člana 68-74. Porodičnog zakona, a suština svih ovih dužnosti i prava roditelja je dobrobit i najbolji interes deteta.

Porodični zakon ne isključuje mogućnost promene vršenja roditeljskog prava. Odluka o vršenju roditeljskog prava može da se izmeni ukoliko su se značajnije promenile okolnosti nakon donošenja te odluke. Odlučujući o takvom zahtevu sud je dužan da ceni da li je došlo do novih okolnosti zbog kojih je neophodno promeniti odluku o vršenju roditeljskog prava, rukovodeći se pritom najboljim interesom deteta. Najbolji interes detata je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja, a zaštita interesa deteta je odlučujuća okolnost koja se ceni prilikom donošenja odluke o vršenju roditeljskog prava, odnosno promene odluke o vršenju roditeljskog prava.

U konkretnom slučaju, mal. VV od prestanka bračne zajednice roditelja sve vreme živi sa majkom, sa kojom ima dobar odnos i majka se o njemu adekvatno stara. Navikao se na novu sredinu, u novoj školi je lepo prihvaćen, ostvaruje odličan uspeh i našao je nove drugove. Sa ocem ima redovne kontakte, uglavnom vikendom i tokom raspusta. Mal. VV je izjavio da želi da živi sa majkom, Stoga i po stanovištu ovog suda, nisu ispunjeni uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava. Sa druge strane, s obzirom na to da su se promenile okolnosti vezane za viđanje oca sa maloletnim sinom, jer sada maloletni VV živi u drugom delu grada, da su mu se izmenile i školske obaveze i životni ritam, stekli su se uslovi da se izmeni model viđanja i to na način kako je to predložio organ starateljstva, budući da je to u najboljem interesu maloletnog deteta. Na taj način obezbediće se ustaljeni ritam viđanja deteta sa ocem, prilagođen sadašnjim školskim i vanškolskim aktivnostim deteta.

Od donošenja prethodne odluke o izdržavanju, takođe su se promenile okolnosti na strani mal. VV, jer je stariji, u vreme donošenja prethodne presude pohađao je niže razrede osnovne škole, a u vreme presuđenja učenik je ... razreda osnovne škole. U skladu sa uzrastom, povećale su se i njegove potrebe u ishrani, odevanju, higijeni, obrazovanju, VV se bavi sada sportom, što takođe iziskuje dodatne troškove na ime plaćanja članarine, izdatke za kupovinu sportske opreme. Imajući u vidu minimalnu sumu izdržavanja koja je u vreme presuđenja iznosila 41.625,00 dinara, kao i materijalne mogućnosti oba roditelja, a pre svega objektivne okolnosti na strani tužioca i to da ima redovne prihode, da nema obaveze izdržavanja prema drugim licima i da s obzirom na to da je zdrav i da ima mogućnosti da radom ostvaruje zaradu, i po nalaženju Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi za izmenu prethodne odluke o izdržavanju povećanjem obaveze oca sa 15.000,00 dinara na 25.000,00 dinara. Pravilno su nižestepeni sudovi procenili da plaćanjem ovog iznosa egizstencija tužioca neće biti ugrožena, tim pre što je sam tužilac prilikom davanja iskaza u svojstvu parnične stranke naveo da pored redovnog iznosa na čije je plaćanje obavezan prethodnom presudom, daje maloletnom sinu još 10.000,00 dinara, iz čega sledi zaključak te o mogućnosti da plaća dosuđeni iznos.

Neosnovno se revizijom osporavaju izveštaji organa starateljstva. U ovom postupku dato je više izveštaja od strane organa starateljstva, koji su dati po pravilima struke, nakon potrebnih dijagnostičkih metoda, između ostalog i u više navrata obavljenog razgovora sa tužiocem, tuženom i mal. detetom. Procenjeno je da je mišljenje mal. VV autentično, a isto je bilo jedna od okolnosti na osnovu kojih su nižestepeni sudovi procenili najbolji interes deteta.

Pravilnost odluke ne dovodi se u sumnju ni drugim navodima revizije, koji predstaljaju ponavljanje žalbenih navoda, a o kojima se drugostepeni sud izjasnio, pri čemu Vrhovni sud prihvata razloge i ocenu koju je povodom tih žalbenih navoda dao apelacioni sud.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, koja je doneta uz pravilnu primenu odredbi članova 153. i 154. ZPP i člana 207. Porodičnog zakona.

Imajući u vidu izneto, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković