Presuda Vrhovnog suda o povredi pretpostavke nevinosti u medijima

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Ristović, advokat u ..., protiv tuženih Privredno društvo za obezbeđivanje prava i distribuciju audio-vizuelnih proizvoda Mondo INC DOO Beograd, kao pravnog sledbenika Adria Media Group DOO Beograd, i Rajka Nedića iz ..., čiji su zajednički punomoćnici Aleksandar B. Petrović i Branislav Glogonjac, advokati u ..., radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 206/23 od 13.12.2023. godine, u sednici održanoj 13.03.2025. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 206/23 od 13.12.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Beogradu je doneo presudu 21P3 225/21 dana 17.03.2023. godine kojom je u prvom stavu izreke konstatovao da usvaja tužbeni zahtev i utvrdio da je tuženi Rajko Nedić kao odgovorni urednik medija „Kurir najuticajnije dnevne novine Balkana“, čiji je izdavač tuženi Adria Media Group DOO Beograd, povredio tužiocu AA pravo na pretpostavku nevinosti objavljivanjem infomacija na naslovnoj strani izdanja br. ... dana ...2021. godine, kao i na stranama br. 2,3,4. i 5. uz fotografije tužioca, sa navodima „...“, „...“, „...“; u drugom stavu izreke konstatovao da delimično usvaja tužbeni zahtev i obavezao tuženog Adria Media Group DOO Beograd kao izdavača medija „Kurir najuticajnije dnevne novine Balkana“ i tuženog Rajka Nedića kao odgovornog urednika istog medija da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.03.2023. godine do konačne isplate; u trećem stavu izreke odbio tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi obavežu da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate iznos preko dosuđenog do traženog iznosa od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.03.2023. godine do isplate, kao neosnovan; u četvrtom stavu izreke konstatovao da delimično usvaja tužbeni zahtev i obavezao tuženog Rajka Nedića kao odgovornog urednika medija „Kurir najuticajnije dnevne novine Balkana“ da o svom trošku objavi uvod i izreku ove presude u dnevnim novinama „Kurir najuticajnije dnevne novine Balkana“ bez ikakvih komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju novina od dana pravnosnažnosti presude; u petom stavu izreke odbio tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se tuženi Rajko Nedić obaveže da u istim novinama i na isti način o svom trošku objavi u celosti presudu, osim uvoda i izreke, najkasnije u drugom narednom broju novina od dana pravnosnažnosti presude; u šestom stavu izreke odbio tužbeni zahtev u delu u kom je tužilac tražio da se obaveže tuženi Adria Media Group DOO Beograd, kao izdavač medija „Kurir najuticajnije dnevne novine Balkana“, da zajedno sa tuženim Rajkom Nedićem kao odgovornim urednikom istog medija o svom trošku objavi ovu presudu u dnevnim novinama „Kurir najuticajnije dnevne novine Balkana“, bez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju novina od dana pravnosnažnosti presude, kao neosnovan, i u sedmom stavu izreke obavezao tužene da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 74.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana nastupanja izvršnosti presude do konačne isplate.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž3 206/23 od 13.12.2023. godine potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P3 225/21 od 17.03.2023. godine u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke i žalbe stranaka u navedenom delu odbio kao neosnovane; ukinuo prvostepenu presudu u stavu prvom izreke i odbacio tužbu tužioca u delu tužbenog zahteva da se utvrdi da je tuženi Rajko Nedić kao odgovorni urednik medija „Kurir najuticajnije dnevne novine Balkana“ čiji je izdavač tuženi Adria Media Group DOO Beograd povredio tužiocu pravo na pretpostavku nevinosti objavljivanjem informacija na naslovnoj strani izdanja br. ... dana ...2021. godine, kao i na stranama br. 2,3,4. i 5. uz fotografije tužioca sa navodima: „...“, „...“, „...“; u trećem stavu izreke preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u sedmom stavu izreke prvostepene presude, tako što je obavezao tužene da solidarno tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 64.800,00 dinara, i u četvrtom stavu izreke odbio zaheve stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

U odnosu na tuženog Adria Media Group DOO Beograd rešenjem Višeg suda u Beogradu 17 P3 225/2021 od 25.11.2024. godine je konstatovano da se prekida postupak, a postupak je nastavljen rešenjem istog suda 17P3 225/2021 od 23.12.2024. godine u odnosu na Mondo INC DOO Beograd kao pravnog sledbenika privrednog društva Adria Media Group DOO Beograd koje je prestalo da postoji usled sprovedene promene pripajanja društvu Mondo INC DOO Beograd.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke, tuženi su izjavili blagovremenu i dozvoljenu reviziju kojom presudu pobijaju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudupo odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/2011… 10/2023 – dr. zakon) i zaključio da revizija nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Tuženi u reviziji ne ukazuju određeno na bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, na osnovu kog je doneta pobijana presuda, u dnevnim novinama „Kurir najuticajnije dnevne novine Balkana“ izdanje br. ... od ...2021. godine, na naslovnoj strani objavljena je fotografija na kojoj je tužilac, uz naslov „...“, „...“, „...“, a na 2. strani istog izdanja objavljen je tekst uz naslov: „...“ i „...“, a u tekstu je navedeno „...…“, „...“, „...“, dok je na strani trećoj objavljeno sledeće: „...“, „...“. Na strani 4. istog izdanja objavljen je tekst uz naslov: „...“, „...“, a u tekstu je potom navedeno i: „...“. Na strani 5. objavljena je fotografija tužioca. Tekst je objavljen nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo saopštenje koje je objavljeno i na njihovom zvaničnom internet sajtu dana ...2021. godine sa naslovom: „...“, u kome se navodi „Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je danas da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa Bezbedonosno informativnom agencijom, a po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal uhapsili 17 pripadnika organizovane kriminalne grupe i poručio da Srbija nikada više sebi neće dozvoliti da se u njoj stvori neki novi Zemunski klan i kriminalna grupa koja misli da je jača od države. Uhapšeno je 17 pripadnika organizovane kriminalne grupe koju su predvodili AA i BB koji se osnovano sumnjiče za ubistva, iznude, otmice, dilovanje droge, najstrašnija krivična dela, istakao je Vulin u Palati Srbija i dodao da Srbija neće dozvoliti da na njenoj teritoriji postoje organizovane kriminalne grupe koje misle da mogu da ubijaju, otimaju, diluju, reketiraju, čine iznude i da prođu nekažnjeno“. Informacija o hapšenju je deo zvaničnog saopštenja MUP RS, ali informacije na koji način je tužilac izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret nisu deo zvaničnog saopštenja MUP-a RS, niti je ovim tekstom preneta izjava predsednika Republike Srbije sa konferencije za štampu od ...2021. godine, čija sadržina je navedena u obrazloženju prvostepene presude. Adria Media Group DOO Beograd, čiji je pravni sledbenik tuženi Mondo INC DOO Beograd, je izdavač medija „Kurir najuticajnije dnevne novine Balkana“, a tuženi Rajko Nedić je odgovorni urednik tog medija.

Prema razlozima drugostepene presude, drugostepeni sud smatra da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo sadržano u odredbama članova 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, članova 5, 9, 15, 73, 79, 112, 113, 114, 115. i 120. Zakona o javnom informisanju i medijima kada je zaključio da navedeni tekstovi, u naslovima i delovima teksta, sadrže nedopuštene informacije jer povređuju pretpostavku nevinosti tužioca, tvrdnjama da je tužilac izvršilac krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret i u pogledu kojih je krivični postupak u toku, zbog čega tužilac trpi povredu dostojanstva ličnosti i zbog čega tužilac ima pravo na pravičnu naknadu nematerijalne štete, u odnosu na tužene, i pravo na objavljivanje uvoda i izreke presude, u odnosu na tuženog odgovornog urednika medija, a da nema osnova za isključenje odgovornosti, jer nije reč o informacijama dobijenim od organa javne vlasti.

Tuženi u reviziji navodi da sporne informacije nisu tvrdnje tuženih, već da su u skladu sa zakonom preneta saznanja iz izvora tuženih i javnog saopštenja MUP-a, te izjava predsednika Republike Srbije, Ministra unutrašnjih poslova i zamenika načelnika Uprave kriminalističke policije, sa naznakom da su to saznanja izvora, te da se jasno iz tekstova da zaključiti da je reč o sumnji da je tužilac učinilac krivičnih dela, a da se nigde ne navodi da tužilac jeste učinilac bilo kojeg od krivičnih dela. Revidenti smatraju da je kod takvog stanja stvari pogrešno sud primenio materijalno pravo, odredbe člana 5, 9, 52, 73. i 79. Zakona o javnom informisanju i medijima. Nadalje, navode da sud ni na koji način nije utvrdio postojanje i jačinu duševnih bolova na strani tužioca, niti je to tužilac dokazao, niti okolnosti slučaja opravdavaju dosuđivanje novčane naknade nematerijalne štete tužiocu.

Revizijski sud ocenjuje navode revizije neosnovanim.

Ne stoje navodi tuženih da su u spornim tekstovima u skladu sa zakonom prenete informacije iz javnih saopštenja MUP-a, i izjava državnih organa. Prvostepeni sud je utvrdio sadržinu spornih tekstova, u naslovima i delovima, i sadržinu saopštenja i izjava državnih organa o relevantnim događajima. Prema utvrđenom ne proizilazi za tačnu tvrdnja revidenta. Navodima revizije se pravilnost utvrđene sadržine spornih tekstova i izjava, i saopštenja državnih organa - ne osporava. Poređenjem utvrđene sadržine spornih tekstova i datih izjava i saopštenja državnih organa upravo proizilazi da je tačan zaključak sudova o tome da tuženi u objavljenim tekstovima nije preneo informacije državnih organa, kako su one date, već je izneo tvrdnje o načinu izvršenja određenih dela od strane tužioca, koja nesumnjivo i notorno predstavljaju krivična dela, o čemu nema navoda u saopštenjima i izjavama državnih organa. Stoga ne stoji ni tvrdnja revidenata da u tekstovima tužilac nije označen kao učinilac krivičnog dela. Na izneti način tuženi su povredili pretpostavku nevinosti tužioca, postupajući protivno odredbama člana 73. i 74. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/14, 58/15 i 92/16), o čemu je drugostepeni sud dao pravilne razloge, koje revizijski sud u svemu prihvata, bez potrebe za daljim obrazlaganjem, pozivom na odredbe člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, ocenom iskaza tužioca, a protivno navodima revizije, tužilac je trpeo duševne bolove zbog povrede prava na dostojanstvo ličnosti – čast i ugled, povredom prava na pretpostavku nevinosti iznošenjem tvrdnji u spornim tekstovima od strane tuženih, i objavljivanjem fotografije tužioca bez njegove saglasnosti protivno odredbi člana 80. Zakona o javnom informisanju i medijima. Ocenom trpljenja tužioca, uz uzimanje u obzir da tužilac nije tražio odgovor niti demanti nakon objavljivanja teksta, čime je propustio da umanji štetu koju je trpeo, te imajući u vidu čitanost medija tuženih, prvostepeni sud je na temelju potpuno utvrđenih činjenica, protivno navodima revizije, pravilno primenio odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i člana 232. Zakona o parničnom postupku kada je obavezao tužene, na osnovu odredbe člana 112. stav 1. i člana 115. Zakona o javnom informisanju i medijima, da tužiocu naknade pretrpljenu nematerijalnu štetu isplatom iznosa od 50.000,00 dinara.

Kako ne stoje razlozi revizije o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, niti o pogrešnoj primeni materijalnog prava, niti postoje razlozi zbog kojih bi pobijana presuda bila pogrešna, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti po odredbi člana 408. Zakona o parničnom posutpku, odbijena je revizija tuženih, kao neosnovana, po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija,

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković