Rešenje o ukidanju drugostepene presude u sporu o sticanju svojine održajem

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu članova 408. i 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/2011 ...18/20 i 10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao davalac izdržavanja, sa svojim sada pok. dedom po ocu GG iz ... kao primaocem izdržavanja, zaključio i pred Opštinskim sudom u Paraćinu u predmetu R 35/87 dana 28.01.1987. godine overio ugovor o doživotnom izdržavanju kojim se tužilac obavezao da se stara o primaocu izdržavanja do kraja njegovog života, a primalac izdržavanja da tužiocu posle smrti ostavi u svojinu kp br. ... kućni plac u površini od 3,82 ara sa građevinskim objektima na ovom placu, kp br. .. ili .. u površini od 2 ara sa građevinskim objektima na ovom placu, kp br. .. njiva treće klase, površine 23,78 ari, kp br. .., njiva pete klase od 1,65 ari i vinograd druge klase od 23 ara i ½ od kp br. .. šuma pete klase, čija je ukupna površina 82,99 ari sve u KO ... . Rešenjem Opštinskog suda u Paraćinu O 193/88 od 12.07.1988. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se zaostavština pok. DD iz ... rođenog 1865. godine ne raspravlja. Stavom drugim za nasledenike su po zakonu i međusobnom sporazumu na celokupnoj zaostavštini pok. GG iz ..., rođenog 1901. godine oglašeni njegovi sinovi ĐĐ, otac tužioca i EE, otac tuženih, svako na određenim kat. parcelama, a ovim ostavinskim rešenjem nije obuhvaćena sporna kat. parcela .. . Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu O 1742/13 od 27.01.2014. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je šta čini zaostavštinu iza smrti pok. EE iz ..., a stavom drugim za naslednike po zakonu i međusobnom sporazumu oglašene su ovde tužene BB i VV, ćerke ostavioca, između ostalog svaka na po 1/2 od 1/2 ovde sporne kat. parcele broj .. . Iz izveštaja Službe za katastar nepokretnosti Paraćin od 08.02.2016. godine proizlazi da su do 1985. godine, sporna kp br. .. voćnjak druge klase, površine 1,51 ari i još 6 katastarskih parcela kao i zgrade izgrađene na nekima od tih katastarskih parcela bile upisane u Pl br. .. na GG, da je spiskom promena 22/89 sporna kp br. .. ostala u Pl br.781, a sa GG, na osnovu rešenja O 193/88 upisana je sa ½ na ĐĐ i ½ na EE. Rešenjem SO Paraćin, Opštinske geodetske uprave, br. 22/89 od 05.07.1990. godine kat. parcele koje su bile predmet ugovora o doživotnom izdržavanju zaključenog između tužioca i njegovog dede GG upisane su i prevedene na ime tužioca na osnovu tog ugovora. Sporna kat. parcela broj .., sada je upisana u LN br. .. KO ... na tužioca kao držaoca sa 2/4 i tužene BB i VV, kao držaoce sa po ¼ čime je preveden raniji upis u katastar državine sa istim udelima.

Iz nalaza i mišljenja veštaka geodetske struke Miloša Jovanovića, proizlazi da tužilac na licu mesta drži katastarske parcele br. .., .. i .. sve u KO ... koje su u kompleksu i ograđene su, a tužene drže katastarske parcele br. .. i .. obe u KO ... koje su takođe u kompleksu i ograđene. Između kp br. .. i .. sa jedne strane i kp br. .. i .. sa druge strane, postoji betonsko žičana ograda. Ocenom iskaza tužioca i tuženih prvostepeni sud je utvrdio da je deda parničnih stranaka sada pok. GG postavio ogradu između sporne kat. parcele .. prema kat. parcelama broj .. i .., a na istom mestu betonsku ogradu su kasnije postavili tužiočev otac i tužilac. Nakon postavljanja drvene tarabe imanje je sa jedne strane koristio otac tuženih a nakon njega tužene, a imanje sa druge strane koristio je deda stranaka za života, a nakon njegove smrti tužilac.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio, ocenivši da su u nesmetanoj državini sporne katastarske parcele broj .. bili pravni prethodnici tužioca, a zatim i tužilac neprekidno punih 50 godina, da je parcela decenijama ograđena i sa kp br. .. i .. čini jednu celinu, te da tužene ni u iskazima, ni tokom postupka nisu tvrdile da su tužilac i njegovi pravni prethodnici bili nesavesni, zbog čega je primenom odredaba članova 28. stav 4. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tužbeni zahtev usvojio, s obzirom da su pravni prethodnici tužioca i tužilac bili u savesnoj državini sporne kat. parcele duže od 20 godina.

Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi tuženih otvorio raspravu, tokom koje je izveo dokaz saslušanjem parničnih stranaka, koje su ponovile svoje iskaze iz prvostepenog postupka a koji se odnose na to od kada su tužilac i njegovi pravni prethodnici u državini sporne kat. parcele.

Drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev primenom odredbe člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, ocenivši da tužiočeva državina na k.p. br. .. u KO ..., nije bila zakonita i savesna.

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom ukazuje da zbog pogrešne primene materijalnog prava drugostepeni sud nije potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje.

Drugostepeni sud je pobijanu odluku zasnovao na odredbi člana 72. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, kojom je propisano da je državina zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja (stav 1.), da je državina savesna ako držalac ne zna i ne može znati da stvar koju drži nije njegova (stav 2.) i da se savesnost državine pretpostavlja (stav 3.), ocenivši da tužilac nema punovažan pravni osnov za sticanje prava svojine na spornoj kat. parceli .. jer ona nije obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju, te da tužilac ovu parcelu drži duže od 20 godina, ali da nije njen savesan držalac jer je u svako doba mogao angažovati geometra da utvrdi koje parcele na terenu drži, zaključivši da je prvostepeni sud pogrešno tumačio i primenio citiranu zakonsku odredbu.

Po oceni Vrhovnog suda, ovakvo stanovište drugostepenog suda za sada se ne može prihvatiti. Naime, tužilac tvrdi da spornu katastarsku parcelu drži duže od 20 godina po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji je zaključio sa sada pok. dedom GG i da ga u državini svo to vreme niko nije ometao. Za sticanje prava svojine održajem je potrebna zakonita državina, pa će drugostepeni sud oceniti da li ugovor o doživotnom izdržavanju, shodno Zakonu o nasleđivanju, predstavlja pravni osnov koji državinu na nepokretnosti čini zakonitom i u situaciji kada sporna kat. parcela nije uneta u taj ugovor.

Za sada se ne može prihvatiti ni zaključak drugostepenog suda o nesavesnosti državine tužioca na spornoj kat. parc. .. Potrebno je da drugostepeni sud, u smislu odredbe člana 72. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojom je izričito propisano da se savesnost državine pretpostavlja, oceni na kome je bio teret dokazivanja da je tužilac, koji duže od 20 godina drži spornu katastarsku parcelu, bio upozoravan da ona nije njegova i da su povodom toga preduzimane određene radnje.

Kako je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa u pogledu zakonitosti i savesnosti tužiočeve državine, to nije ni cenio izvedene dokaze, odnosno iskaze parničnih stranaka u pogledu kvaliteta državine tužioca na spornoj kat. parceli, odnosno da li je on na toj parceli nesmetano u zakonom propisanom roku za održaj vršio svojinska ovlašćenja, a što je bitno za donošenje odluke o tužbenom zahtevu.

Iz navedenih razloga pobijana presuda je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imajući izloženo u vidu, pravilnom primenom odredbe člana 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, oceniti izvedne dokaze i utvrditi da li je tužiočeva državina sporne kat. parcele bila zakonita i savesna i doneti novu, na zakonu zasnovanu odluku.

Ukinuta je odluka o troškovima postupka jer zavisi od ishoda spora.

Iz navedenih razloga, primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković