Odbijanje revizije tuženog u sporu za povećanje izdržavanja maloletne dece

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca maloletnog AA, maloletnog BB i maloletne VV, svih iz ..., čiji je zakonski zastupnik-majka GG, a čiji je punomoćnik Ljubinka Krkljuš, advokat iz ..., protiv tuženog DD iz ..., čiji je punomoćnik Borislav Šušnjar, advokat iz ..., radi izmene odluke o izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 168/17 od 07.04.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 14.12.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 168/17 od 07.04.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1060/15 od 22.12.2016. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog AA mesečno plaća iznos od 20.000,00 dinara, maloletnog BB iznos od 18.000,00 dinara i maloletne VV iznos od 14.000,00 dinara, počev od 22.06.2015. godine, kao dana podošenja tužbe, pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi, a dospeli iznose odjednom, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana dospelosti svake rate pa do isplate, a ubuduće do petog u mesecu za tekući mesec, uplatom dosuđenih iznosa na tekući račun GG kao zakonske zastupnice, te je utoliko izmenjena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2721/13 od 07.05.2014. godine. Stavom trećim izreke, deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 20.000,00 dinara na ime izdržavanja maloletnog AA, pa do traženog iznosa od 25.000,00 dinara, preko dosuđenog iznosa od 18.000,00 dinara na ime izdržavanja maloletnog BB pa do traženog iznosa od 25.000,00 dinara i preko dosuđenog iznosa od 14.000,00 dinara na ime izdržavanja maloletne VV pa do traženog iznosa od 20.000,00 dinara, odbijen je kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 168/17 od 07.04.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1060/15 od 22.12.2016. godine, u pobijanom usvajajućem delu tužbenog zahteva i odluke o troškovima postupka. Stavom drugim izreke drugostepene odluke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Osim navedene bitne povrede, revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz član 374. stav 2. tač. 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, kao i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ovog zakona, koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. Stoga, revizijski navodi o učinjenoj bitnoj povredi iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, ne mogu biti revizijski razlog, dok je ukazivanje revidenta na bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom neosnovano, jer se ne radi o tim povredama, s obzirom da se na te povrede revident pozivao i u žalbi, te je drugostepeni sud za neprihvatanje žalbenih navoda dao jasne razloge. Neosnovano je i ukazivanje na pogrešnu primenu materijalnog prava, a osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u reviziji nije dozvoljeno saglasno članu 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2721/13 od 07.05.2014. godine razveden je brak tuženog i zakonske zastupnice tužilaca, a maloletni tužioci povereni su majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Navedenom presudom, tuženi je obavezan da na ime izdržavanja maloletnog AA i maloletnog BB plaća iznos po 8.000,00 dinara mesečno, a na ime izdržavanja maloletne VV iznos od 6.000,00 dinara mesečno, koje iznose je tuženi redovno plaćao. Maloletni AA je rođen ... godine, sada ima punih ... godina, pohađa ... razred srednje ... škole, smer za ..., za njegovu ishranu mesečno je potrebno oko 10.000,00 dinara, za ličnu higijenu oko 1.000,00 dinara, garderoba i obuća koštaju oko 50 evra mesečno, u koji iznos je uračunata i sportska oprema. Maloletni AA trenira ..., a mesečna članarina za taj sport košta oko 2.500,00 dinara. Majka mu nedeljno daje 500,00 dinara za džeparac, odnosno 2.000,00 dinara mesečno, a za izlaske mu je potrebno oko 3.000,00 dinara mesečno. Knjige za tekuću školsku godinu su koštale 12.000,00 dinara, a školski pribor oko 3.000,00 dinara. S obzirom da maloletni AA pohađa smer za ..., zakonski zastupnik maloletnog AA - majka svake godine mora da mu kupi ... opremu koja košta 6.000,00 dinara, a pored toga maloletni AA tri puta godišnje posećuje ... sajmove, a odlazak na jedan sajam košta oko 3.000,00 dinara. Školske ekskurzije se organizuju svake godine, s tim što jedna ekskurzija košta oko 300 evra, a maloletni AA ima i godišnju autobusku kartu koja košta oko 2.000,00 dinara. Ukupne mesečne potrebe maloletnog AA iznose oko 30.400,00 dinara. Dalje, u postupku je utvrđeno da je maloletni BB rođen ... godine i sada ima punih ... godina, pohađa ... razred srednje škole, za njegovu ishranu mesečno je potrebno oko 10.000,00 dinara, za ličnu higijenu oko 1.000,00 dinara, garderoba i obuća mesečno koštaju oko 50 evra, jer je u taj iznos uračunat i iznos za kupovinu sportske opreme pošto maloletni BB trenira ..., za trening je mesečno potrebno 2.500,00 dinara, a majka mu nedeljno daje 500,00 dinara za džeparac, odnosno 2.000,00 dinara mesečno. Za izlaske mu je potrebno oko 3.000,00 dinara mesečno. Knjige za maloletnog BB za tekuću školsku godinu su koštale 15.000,00 dinara, za školski pribor oko 3.000,00 dinara, a školska eskurzija svake godine košta oko 300 evra, a godišnja autobuska karta oko 2.000,00 dinara. Ukupne mesečne potrebe maloletnog BB iznose oko 29.200,00 dinara. Maloletni BB i maloletni AA nose i fiksne zubne proteze, a jedna proteza je koštala 144.000,00 dinara, odnosno ukupno 288.000,00 dinara. Maloletna VV je rođena ... godine i sada ima punih ... godina, pohađa ... razred osnovne škole, za njenu ishranu mesečno je potrebno oko 8.000,00 dinara, za ličnu higijenu oko 1.000,00 dinara, garderoba i obuća na mesečnom nivou koštaju oko 5.000,00 dinara, u koji iznos je uračunata i kupovina sportske opreme, jer trenira ..., pripreme su koštale 300 evra, a majka joj je dala još 100 evra za džeparac. Maloletna VV na pripreme ide jednom u toku godine. Knjige za tekuću školsku godinu su koštale 13.000,00 dinara, a školski pribor 3.000,00 dinara. Školska eskurzija za maloletnu VV košta oko 200 evra, a majka joj mesečno daje 1.500,00 dinara za džeparac, dok troškove večernjih izlazaka nema. Godišnja autobuska karta staje oko 2.000,00 dinara, te su ukupne mesečne potrebe maloletne VV procenjene na oko 23.000,00 dinara. Zakonska zastupnica maloletnih tužilaca, GG, nije u radnom odnosu, prijavljena je na evidenciji nezaposlenih lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje, povremeno obavlja poslove prevođenja tekstova sa engleskog na srpski jezik, na koji način može da zaradi od 100 do 300 evra mesečno. Njena porodica živi u ... i pomaže joj slanjem novčanih iznosa koji dosežu do 10.000 USD godišnje. Zakonska zastupnica maloletnih tužilaca ne poseduje nepokretnu imovinu, ali poseduje svojinski udeo (1/3 dela) na kući u ..., koja kuća se izdaje za 300 evra mesečno, a zakonska zastupnica ubira celokupan iznos zakupnine jer su joj brat i sestra koji žive u ... ustupili svoje delove. Porez za kuću plaća u iznosu od 600 evra godišnje. Sa decom živi u porodičnoj kući u ulici ... u ..., koja je vlasništvo tuženog, račune za infostan i vodu plaća tuženi, kuća se greje na drva, za šta GG u zimskom periodu plaća oko 200 evra mesečno. Takođe, ona plaća račune za kablovsku televiziju koji iznose oko 4.000,00 dinara, zatim fiksni telefon oko 2.000,00 dinara i struju koja u zimskom periodu iznosi 7.000,00 dinara, a u letnjem periodu oko 5.000,00 dinara mesečno. Tuženi je osnivač i direktor privrednog društva „ĐĐ“, sa sedištem u ..., koje se bavi prevozom putnika i autobuskim vanlinijskim prevozom. Privredno društvo je registrovano i za obavljanje delatnosti u inostranstvu. Tuženi sam obavlja poslove prevoza, s tim što angažuje vozača kada je potrebno da se vozi u inostranstvo i svi vozači dobijaju dnevnice za te odlaske, uključujući i tuženog. Tuženi je prijavljen na iznos zarade od oko 27-28.000,00 dinara mesečno. Privredno društvo tuženog sarađuje sa vaterpolo i rukometnim klubom „...“ tako što prevozi sportiste, a tuženom i vozačima klijenti obezbeđuju smeštaj i ishranu za vreme angažmana. Privredno društvo tuženog trenutno ima četiri registrovana vozila, tri autobusa i jedno putničko vozilo koje je kupljeno 2013. godine po ceni od 225.600,00 dinara. Privredno društvo je ranije posedovalo još jedan autobus koji je prodat 2015. godine za iznos od 138.000,00 dinara. Pored navedenih vozila, tuženi poseduje i limuzinu kojom obavlja prevoz putnika. Poreska osnovica za obračun poreza za dobit pravnih lica za navedeno privredno društvo za 2014. godinu je iznosila 525.538,00 dinara, a za 2013. godinu 374.789,00 dinara. Tuženi živi u iznajmljenom stanu, za koji plaća zakupninu u iznosu od 120 evra mesečno, dok režijski troškovi iznose 5-6.000,00 dinara mesečno u zimskom periodu i 3-4.000,00 dinara mesečno u letnjem periodu. Od nepokretne imovine tuženi poseduje porodičnu kuću u kojoj živi njegova bivša supruga sa decom.

Nižestepeni sudovi su primenom člana 154. stav 1. i čl. 160, 162. i 164. Porodičnog zakona, utvrdili da obaveza tuženog da izdržava maloletne tužioce treba da iznosi 20.000,00 dinara za maloletnog AA, 18.000,00 dinara za maloletnog BB i 14.000,00 dinara za maloletnu VV. Naime, nižestepenis sudovi su zaključili da su se ispunili uslovi za povećanje iznosa izdržavanja određenih pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 2721/13 od 07.05.2014. godine, u smislu člana 164. Porodičnog zakona, s obzirom da su tužioci sada stariji, te da su njihove potrebe veće, a da tuženi ima mogućnosti da doprinosi izdržavanju tužilaca povećanim iznosima. Prilikom donošenja odluke o visini izdržavanja, sudovi su imali u vidu životni standard tuženog kao dužnika izdržavanja, koji tužioci po nalaženju suda treba da uživaju, a koji se postiže dosuđenim iznosima, zbog čega su obavezali tuženog da doprinosi izdržavanju maloletnih tužilaca u navedenim iznosima, saglasno čl. 6, 154,160. i 164. Porodičnog zakona, a odbili tužbeni zahtev maloletnih tužilaca preko dosuđenih, a do traženih iznosa, nalazeći da je takav zahtev previsoko postavljen u odnosu na potrebe maloletne dece.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo pri odlučivanju o visini obaveze tuženog u izdržavanju maloletnih tužilaca i promeni ranije donete odluke o visini izdržavanja.

Članom 160. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Prema stavu 2. istog člana, potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja, u smislu člana 3. istog zakona zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

U sporu za izdržavanje, u smislu navedene zakonske odredbe, sud je u obavezi da najpre utvrdi ukupan iznos sredstava potrebnih za izdržavanje lica koje to izdržavnje traži, a potom i mogućnosti lica koja su dužna da daju izdržavnje.

U sprovedenom postupku utvrđeno je da mesečne potrebe maloletnog AA iznose oko 30.400,00 dinara, maloletnog BB iznose oko 29.200,00 dinara, a maloletne VV oko 23.000,00 dinara. Dosuđeni iznosi od 20.000,00 dinara za AA, 18.000,00 dinara za BB i 14.000,00 dinara za VV i po mišljenju revizijskog suda su adekvatni za uzrast, zadovoljenje osnovnih potreba i druga novčana izdvajanja, s obzirom na njihove godine života i potrebe, kao i da su se promenile okolnosti od donošenja ranije presude o visini izdržavanja, a uz doprinos majke - zakonske zastupnice tužilaca, sa kojom deca žive.

Obaveza roditelja da izdržava svoje maloletno dete je zajednička obaveza oba roditelja, nezavisno od toga kome je povereno vršenje roditeljskog prava. Roditelji su uvek dužni, bez obzira na sopstvene potrebe, da obezbede izdržavanje svom maloletnom detetu, te se njihove mogućnosti kao dužnika izdržavanja ne procenjuju na način kako se to čini kod drugih oblika zakonskog izdržavanja. Dosuđeni iznosi, uz doprinos majke, kako u novcu, tako i kroz rad i staranje koji se svakodnevno ulaže, neophodni su za izdržavanje zajedničke dece tuženog i zakonske zastupnice tužilaca, kojima će se omogućiti najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj - dužnik izdržavanja, ovde tuženi. Plaćanjem tih iznosa i prema shvatanju ovog suda, suprotno navodima revizije neće biti ugrožena egzistencija tuženog.

Imajući u vidu izneto, odluka kojom se obavezuje tuženi da doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece doneta je uz pravilnu primenu članova 160, 162. i 164. Porodičnog zakona, s obzirom da su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni uslovi za izmenu odluke u delu izdržavanja, jer je nesumnjivo utvrđeno da su se okolnosti izmenile time što su maloletni tužioci dve ipo godine stariji od momenta donošenja prethodne sudske odluke kojom je određena visina izdržavanja do donošenja odluke u ovom postupku, da maloletni AA i BB pohađaju srednju školu, dok maloletna VV pohađa više razrede osnovne škole, zbog čega su njihove potrebe svakako uvećane u odnosu na period kada je doneta prethodna odluka.

Revident neosnovano u reviziji ukazuje da je ostalo nejasno kako je sud utvrdio da su prihodi firme tuženog daleko veći nego što je prikazano, s obzirom da je u toku postupka nesporno utvrđeno, pre svega i iz iskaza samog tužioca datog pred organima starateljstva, da je tužilac u Centru naveo da mu je mesečna zarada oko 120.000,00 dinara, a sve imajući u vidu i da je tuženi uredno izmirivao obavezu izdržavanja maloletnih tužilaca u ukupnom iznosu od 22.000,00 dinara, plaćao stan i režijske troškove u utvrđenom iznosu, što daleko premašuje visinu zarade na koju je tužilac prijavljen, te potvrđuje da su njegove mogućnosti veće od onih koje bi mu pružala minimalna zarada. Osim toga, nižestepeni sudovi su imali u vidu sve navedene okolnosti, kao i činjenicu da tuženi u svom vlasništvu ima nepokretnost, da je vlasnik firme koja je aktivna i sarađuje i sa sportskim društvima, zbog čega su njegovi prihodi očigledno veći od onih koje je prijavio.

Neosnovano revident ukazuje da u toku postupka tužioci nisu dokazali u čemu se razlikuju njihove potrebe od ranije donete presude, ali je našao da isti ne utiču na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, s obzirom da su u toku postupka utvrđene potrebe maloletnih tužilaca u većim iznosima nego u iznosima dosuđenim ranijom sudskom odlukom, da su deca starija dve ipo godine od donošenja ranije odluke, te utvrđene i materijalne prilike i životni standard tuženog, pri čemu su sudovi imali u vidu i da dosuđenim iznosima neće biti ugrožena egzistencija dužnika izdržavanja, a da će poveriocima izdržavanja, uz odgovarajući doprinos majke, biti obezbeđena sredstva u obimu koji je dovoljan za zadovoljenje njihovih životnih potreba i koji će im omogućiti takav nivo životnog standarda kakav uživa njihov otac, dužnik izdržavanja.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu ovlašćenja iz člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić