Odbacivanje revizije u sporu o naknadi za eksproprisano zemljište

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), po oceni Vrhovnog suda u ovom slučaju nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novog tumačenja prava.

Pobijanom pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je ništav sporazum o naknadi (za eksproprisano poljoprivredno zemljište) od 01.03.2012. godine, koji je tužilac zaključio sa tuženim i obavezan je tuženi da tužiocu isplati razliku između isplaćene naknade za poljoprivredno zemljište do visine pripadajuće naknade utvrđene prema tržišnoj ceni za preuzeto gradsko građevinsko zemljište, koja je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke. Ovo zbog toga što je predmetno zemljište, iako se u vreme eksproprijacije i zaključenja sporazuma o visini naknade u katastru nepokretnosti vodilo kao poljoprviredno zemljište, već imalo status gradskog građevinskog zemljišta delom u 3. a delom u 4. zoni prema važećem Generalnom urbanističkom planu grada Vranja („Službeni glasnik grada Vranja“, broj 7/2010), a eksproprisano je radi izgradnje deonice auto puta E – 75 Beograd – Niš – granica Republike Makedonije, deonice Vladičin Han – Donji Neradovac.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, po oceni Vrhovnog suda pobijana presuda je u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog kasacionog suda i Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, u situaciji kada je planskim dokumentom (u ovom slučaju to je Generalni urbanistički plan grada Vranja) izvršena promena namene iz poljoprivrednog u građevinsko zemljište, a ova promena nije evidentirana u katastru nepokretnoti (član 83. stav 2. i 88. Zakona o planiranju i izgradnji). Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke ovog suda i nižestepenih sudova, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, s obzirom na to da pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, i sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. istog zakona, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova podneta je 07.12.2016. godine, a podneskom od 03.12.2020. godine preinačena, dok je vrednost predmeta spora 1.831.570,00 dinara, što čini i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja odnosno preinačenja tužbe, to je revizija tuženog nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković