Odbijanje revizije u sporu radi ustanovljenja prava nužne službenosti prolaza

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela kojim je tužbeni zahtev usvojen i odluke o troškovima postupka, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 3. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje, a ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana presuda, tužioci su vlasnici porodičnih stambenih zgrada izgrađenih na kp. ../ (DD) i kp ../ (AA) u KO .... Na ovim građevinskim parcelama tužioci su objekte izgradili sa pribavljenim odobrenjima za izgradnju tokom 1986. godine, u svemu prema izdatim građevinskim dozvolama i u skladu sa pravilima gradnje i izdatim građevinskim uslovima zasnovanim na Detaljnom urbanističkom planu iz 1983.godine. Za gradnju izvedenu u skladu sa odobrenjima nadležnih organa tužiocima je izdata upotrebna dozvola za objekte orijentisane ka ulici ... na kojoj se vode i adrese ovih objekata. Ulazi u stambene objekte i garaže tužilaca orijentisani su prema trasiranoj ulici ... . Detaljnim urbanističkim planom iz 1983. godine koji nije menjan predviđena je izgradnja projektovane ulice ..., u čiji sastav prema usvojenom projektu trase ulaze između ostalih, kp. ../ i ../ sada tuženog VV i kp. .. i .. tužene GG. Parcelu ../ tuženi je kupio u 2011. godini i istu pripojio parcelama koje su već bile u svojini njega i njegove supruge, ovde tužene GG, te iste ogradio. Projektovana trasa ulice ... izgrađena je i asfaltirana samo do kapije tuženih, koji su svoje objekte locirane na kp. .. izgradili bez građevinske dozvole. Podizanjem ograde i postavljanjem kapije tuženih, onemogućen je pristup parcelama i objektima tužilaca od ulice ... . U okolnostima uskraćenog izlaza na ovu saobraćajnicu, tužioci su bili prinuđeni da se radi pristupa svojim katastarskim parcelama i objektima na njima izgrađenim, koriste zemljanim prolazom koji vodi od neasfaltirane ulice ..., preko kp. ../ trećeg lica, preko kp. tužioca ../ do najugroženije kp. ../ tužilje, zatvorene sa svih strana tuđim katastarskim parcelama. Ovaj zemljani prolaz širine 3,26 m, nefunkcionalan je i nebezbedan, jer zbog velikog uspona od 20,3% u odnosu na ulicu ... onemogućava preglednost pri uključenju u saobraćaj. Na osnovu usaglašenog nalaza i mišljenja veštaka, utvrđeno je da je pristup parcelama tužilaca od ulice ... otežan i apsolutno nebezbedan i za putnička vozila, manevrisanje, mimoilaženje ili preticanje, a u određenim vremenskim uslovima zbog nestabilnosti i mogućnosti proklizavanja vozila može da dovede do težih posledica, i to ne samo do nastanka materijalne štete već i do ugrožavanja ljudskih života. Prilaz iz ulice ... prema postojećim propisima nije put, nije javna saobraćajnica već zemljani prolaz kojim vozila hitne pomoći, vatrogasna vozila i vozila javno komunalnih preduzeća zbog gabarita i težine nisu u mogućnosti da saobraćaju, jer to onemogućavaju i ugao skretanja iz ulice ... i nagib prolaza oko 21% (najveći dozvoljeni nagib javnog puta je 12%). Rizik prilaska parcelama tužilaca iz pravca dvosmerne ulice ... vozilima navedenih službi i javno komunalnih preduzeća, je neprihvatljiv. Svaka građevinska parcela mora imati pristup mreži komunalnih usluga. U ovom slučaju, bezbedan pristup parcelama tužilaca moguć je upravo iz ulice ... preko označenih parcela tuženih. I to, uz ivicu istih, pored ograde, na način opredeljen tužbenim zahtevom u skladu sa nalazom veštaka, a kojim se parcele tuženih kao poslužna dobra najmanje opterećuju.

Kupovinom kp. ../ i ../ i njihovim pripajanjem svom dvorištu, sa ograđivanjem objedinjenog poseda, tuženi su onemogućili pristup tužilaca ulici ... . Ograda dvorišta tuženih bespravno je podignuta i postavljena delom na trasi ulice ..., projektovane DUP-om donetim 1983. godine, važećim u vreme gradnje objekata tužilaca i sada važećim planskim aktom, i do sada ograda nije uklonjena iako je tuženoj GG to naloženo još rešenjem Građevinske inspekcije Opštine Palilula od 26.08.2013. godine. U takvim okolnostima, tužioci su onemogućeni da i pešice pristupe najbližem i najbezbednijem izlazu sa svojih parcela. Veštaci su se izjasnili i o bezbednosti objekata tuženih, u prihvaćenoj varijanti kolskog prolaza vozila po ravnom terenu na udaljenosti oko 10m od objekata tuženih.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, Apelacioni sud je donetom presudom usvojio tužbeni zahtev za ustanovljenje tražene stvarne službenosti kolskog prolaza i prolaza pešice preko označenih katastarskih parcela tuženih, u skladu sa nalazom i mišljenjem imenovanog veštaka, na način koji te parcele kao poslužna dobra najmanje opterećuje. Odluka je zasnovana na pravilnoj primeni odredaba člana 40. stav 1. i člana 50. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kao i člana 53. stav 1, i doneta u raspravljenoj činjeničnoj situaciji da tužioci do svojih parcela mogu bezbedno dolaziti samo putem koji delom, u određenim merama i granicama, prelazi preko parcela tuženih. Pri tom, drugostepeni sud je imao u vidu da bi pristup katastarskim parcelama tužilaca zemljanim prolazom od ulice ... bio ne samo nebezbedan za tužioce, i nebezbedan i nemoguć za vozila hitne pomoći, vatrogasna vozila i vozila javno komunalnih preduzeća, već da ga tužioci lično, sopstvenim ulaganjima, ne bi bili ovlašćeni ni da formiraju, jer da bi prolaz stekao status javnog puta neophodne su dozvole nadležnih organa, kao i nasipanjem terena formirati rampu sa potpornim zidovima, što spada u delatnost preduzeća ovlašćenog za izgradnju i održavanje javnih saobraćajnica, kao i da se katastarskim parcelama tužilaca sa legalno podignutim objektima mora dozvoliti pristup javnoj saobraćajnici, te da pravo tuženih na lični mir ne može biti pretežno u odnosu na pravo tužilaca na bezbedan život u kućama sagrađenim u skladu sa zakonom, a kojima se iz razloga prava na život kao osnovnog ljudskog prava, mora obezbediti pristup vozila hitne pomoći, vatrogasnih vozila i vozila komunalnih službi.

Drugostepeni sud je osnovanim ocenio i zahtev za ustanovljavanje prava stvarne službenosti prolaska nadzemnih provodnika električnog voda od stuba ulične elektromreže preko parcela tuženih do ormana sa električnim brojilom na stambenom objektu tužioca na kp. ../, radi priključenja na distributivni elektro- energetski sistem „EPS Distribucija“ izradom priključka putem provodnika od stuba ulične elektromreže vazdušnom linijom preko katastarskih parcela tuženih do pomoćnog stuba koji je moguće postaviti na parceli tužioca i ormara sa električnim brojilom na objektu tužioca, sve po standardima i uslovima ovlašćenih službi „Elekstrodistribucije Beograd“. Za ustanovljenje službenosti postavljanja jednog ili dva pomoćna stuba na parcelama tuženih zahtev je ocenjen neosnovanim i pravnosnažno je odbijen.

Neosnovano se revizijom tuženih osporava pravilnost postupanja drugostepenog suda, isticanjima da predmet spora nije svestrano raspravljen, da je drugostepeni sud ignorisao niz važnih pitanja za veštake, te da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, a materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Činjenično utvrđenje o bitnom za primenu materijalnog prava drugostepeni sud je zasnovao na dokazima čija dokazna vrednost nije dovedena u pitanje. Pri tom, usaglašeni nalaz i mišljenje veštaka Branka Stojića i Milorada Veselinovića predstavlja stručni oslonac činjeničnom utvrđenju do kog je sud došao u sklopu sa ostalim izvedenim dokazima, savesnim korišćenjem ovlašćenja iz odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku. Tom odredbom je propisano da sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog raspravljanja koje će činjenice da uzme kao dokazane. Iz istih razloga neprihvatljivi su i navodi revizije u odnosu na dokaz veštačenjem od strane veštaka Branka Glumca. Nasuprot revizijskih navoda tuženih, drugostepeni sud je svestrano raspravio sva sporna pitanja i utvrdio činjenice od uticaja na primenu materijalnog prava i pravilno odlučio o osnovanosti tužbenog zahteva u usvojenom delu.

U konkretnom slučaju, i po oceni Vrhovnog suda, u postojećim prilikama tužioci ostvaruju pravo na uspostavljanje stvarne službenosti prolaza preko parcele tuženih, nezavisno od okolnosti da li će se saobraćajnica u ulici ... u daljem realizovati prema postojećem DUP-u ili eventualno uslediti njegova izmena. Za odlučivanje o službenostima merodavne su postojeće prilike. Na to upućuje odredba člana 53. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, propisivanjem da se stvarna službenost uspostavlja sudskom odlukom kada se jedna nepokretnost (povlasno dobro) ne može koristiti bez upotrebe druge nepokretnosti (poslužno dobro). U ovom slučaju postojeće prilike su takve da iziskuju uspostavljanje prava službenosti na način određen pobijanom presudom.

Vrhovni sud je razmotrio i ostale navode revizije tuženih i našao da su neosnovani, jer predstavljaju navode o kojima je drugostepeni sud dao jasne i dovoljne razloge koje ovaj sud u svemu prihvata.

Prema ishodu spora, pravilno je odlučeno o troškovima postupka primenom člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković