Odbacivanje revizije u sporu za utvrđenje prava svojine zbog vrednosti spora

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Cukavac, advokat iz ..., protiv tuženih: Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo RS i JP „BB“ ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6810/18 od 05.04.2019. godine, u sednici održanoj 22.10.2019. godine, doneo je

R E Š E Nj E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6810/18 od 05.04.2019. godine, primenom člana 404. ZPP.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 6810/18 od 05.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P 82/14 od 12.06.2018. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je, po osnovu nasleđa iza svog oca, pok. VV, bivšeg iz sela ..., stekao pravo svojine na delu kp.br. .., KO ..., upisane u LN br. .., KO ..., u površini od 1,98 ha, potez ...-..., po kulturi šuma 4. klase, što su tuženi dužni priznati i dozvoliti tužiocu da ovo svoje pravo upiše kod Službe za katastar nepokretnosti Novi Pazar, za KO ... . Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 168/18 od 30.08.2018. godine, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u skladu sa odredbom člana 404. ZPP, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite u ovoj pravnoj stvari je utvrđenje prava svojine na delu katastarske parcele, na kojoj su, pored tuženih, kao suvlasnici upisana još tri fizička lica. Pobijanom odlukom tužbeni zahtev je odbijen, kao neosnovan, zbog nepotpune pasivne legitimacije, odnosno zbog toga što tužbom nisu obuhvaćeni svi nužni i jedinstveni suparničari. Imajući u vidu da je pravnosnažna odluka doneta uz primenu prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda u pogledu potpune pasivne legitimacije, u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, proizilazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine u ovoj pravnoj stvari, podneta je 31.01.2014. godine, a vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 100.000,00 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić