Pravo na naknadu troškova advokata za vansudski odštetni zahtev

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni sud, nalazi da su ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tužilje, kao posebnoj reviziji, jer je to potrebno radi ujednačavanja sudske prakse po pitanju obaveze tuženog da naknadi tužilji materijalnu štetu koja je nastala sačinjavanjem zahteva za naknadu štete usled štetnog događaja koji je skrivio osiguranik tuženog.

Iz navedenog razloga, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući osnovanost revizije u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 23.10.2021. godine u ... pretrpela štetu na svom putničkom vozilu od strane drugog vozila, koje je u trenutku nastanka štete bilo osigurano kod tuženog. Tužilja je angažovala advokata da je zastupa u postupku ostvarivanja naknade štete kod tuženog osiguravajućeg društva. Tuženi je priznao štetu koju je tužilja pretrpela zbog popravke vozila, ali nije priznao troškove za angažovanje punomoćnika u iznosu od 9.000,00 dinara, a na ime sačinjavanja i podnošenja zahteva za naknadu štete

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da je tuženi u obavezi da tužilji naknadi štetu koja predstavlja nagradu advokatu za pruženu advokatsku uslugu, koja se sastoji u sastavljanju odštetenog zahteva u ime tužilje i pokretanju postupka kod tužene, jer je shodno članu 67.Ustava Republike Srbije zagarantovano pravo građanima na pravnu pomoć, pa u situaciji ostvarivanja određenog prava angažovanjem advokata za pružanje stručne pravne pomoći, to tužilja ima pravo da zahteva od tužene koji je uzrokovao razlog ostvarivanja tog prava da joj naknadi štetu. Sledom navedenog, primenom odredbe člana 3. Zakon o advokaturi i tarifnom broju 69 Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je, zbog pogrešne primene materijalnog prava pobijanom presudom preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, nalazeći da ovaj trošak tužilje nije bio nužan, jer joj u konkretnom slučaju nije bila neophodna stručna pomoć za sačinjavanje zahteva u vansudskom postupku s obzirom da tuženi ima obrasce za podnošenje odštetnog zahteva i u obavezi je da primi svaki zahtev i da o njemu odluči u određenom roku.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijskim navodima tužilje ukazuje da je drugostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete na ime sačinjavanja zahteva za naknadu štete pred osiguravajućom kućom.

Odredbom člana 154. stav 1 Zakona o obligacionim odnosima je propisano da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta) - član 155. ZOO. Prema odredbi člana 185. stav 1. ZOO odgovorno lice je dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala.

Odredbama člana 940. stav 1. i 941. stav 1. ZOO propisano je da u slučaju osiguranja od odgovornosti, osiguravač odgovara za štetu nastalu osiguranim slučajem samo ako treće oštećeno lice zahteva njenu naknadu, a oštećeno lice može zahtevati neposredno od osiguravača naknadu štete koju je pretrpelo događajem za koji odgovara osiguranik, ali najviše do iznosa osiguravačeve obaveze.

Naime, osnovni princip kod naknade materijalne štete je uspostavljanje stanja koje je bilo pre nego što je šteta nastala, a u konkretnom slučaju tuženi je kao odgovorno lice dužan uspostaviti ranije stanje, shodno članu 185. stav 1. u vezi članova 940. stav 1. i 941. stav 1. ZOO. Tužilja je po oceni revizijskog suda imala opravdan trošak za sačinjavanje zahteva za naknadu materijalne štete na njenom putničkom vozilu.

Tužilja je podnetom tužbom tražila naplatu novčanog potraživanja u visini nagrade isplaćene punomoćniku - advokatu za sastav zahteva za naknadu štete po polisi osiguranja štetnika, o kojem je tuženi odlučio u vansudskom postupku. Troškovi podnošenja ovog zahteva, u slučaju da tuženi nije udovoljio tužiljinom zahtevu i da je bila pokrenuta parnica za ostvarenje prava iz ugovora o osiguranju, ostvarivali bi se kao deo troškova parničnog postupka, definisanih članom 150. stav 1. ZPP i kao izdaci učinjeni povodom postupka.

Međutim, kada je parnični postupak, kao u ovom slučaju, izostao zbog prihvatanja zahteva oštećenog, naknada troškova za radnje preduzete u pretprocesnom postupku koje su bile nužne može se ostvariti kao glavni zahtev u posebnom parničnom postupku. Stranci se, u postupku pred osiguravačem ne može uskratiti pravo na angažovanje punomoćnika - advokata, jer je članom 67. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije propisano da se svakom, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć koju pruža advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave u skladu sa zakonom.

Zato je po oceni Vrhovnog suda stanovište drugostepenog suda da tužilja nije dokazala nužnost i opravdanost predmetnog novačnog potraživanja zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Sledom iznetog, tuženi je u obavezi da tužilji naknadi troškove sastavljanja zahteva za naknadu štete u vansudskom postupku, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud.

Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe tuženog, potvrđena je prvostepena presuda koja u sebi sadrži i odluku o troškovima prvostepenog postupka koji su tužilji pravilno odmereni i dosuđeni.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji pa je na osnovu članova 153. stav 1, 163. stav 2. i 165. stav 2. ZPP tuženi obavezan da joj naknadi tražene i opredeljene troškove revizijskog postupka koji obuhvataju troškove za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 18.000,00 dinara, kao i troškove sudske takse za reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara i odluku o reviziji u iznosu od 5.700,00 dinara, prema važećoj Taksenoj tarifi.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković