Presuda o isplati advokatskih troškova tokom trajanja otkaznog roka

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 2777/22 od 04.09.2023. godine, u stavu prvom izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju P. 3853/21 od 03.11.2022. godine, u stavu prvom izreke, tako što je ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Iiv. br. 258/21 od 10.08.2021. godine za iznos glavnog duga od 15.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2021. godine pa do konačne isplate, po računu broj ../21 od 22.06.2021. godine i u tom delu je odbijen tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, dok se u preostalom delu stava prvog izreke presuda Osnovnog suda u Vranju P. 3853/21 od 03.11.2022. godine, za iznos glavnog duga od 7.500,00 dinara sa kamatom i troškovima izvršenja, potvrđuje. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Vranju P. 3853/2021 od 03.11.2022. godine i obavezan tuženi da tužiocu naknadi iznos od 28.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je preinačena prvostepena presuda, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužioca u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija osnovana.

Tužilac traži da se tuženi obaveže da mu isplati iznos po računu broj ../2021od 22.06.2021. godine na ime troškova zastupanja u predmetu Osnovnog suda u Vranju P 2101/20 i u predmetu javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile Ugovor o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima broj 2021-.. od 18.02.2021. godine, na određeno vreme za period od godinu dana od dana potpisivanja. Ugovorom je u članu 6. predviđeno da će pružalac usluga, ovde tužilac troškove advokatskih ussluga u zastupanju tuženog u postupcima u kojima korisnik usluga uspe u sporu, naplatiti od protivne stranke, s tim da isplata troškova bude nakon sprovođenja izvršnog postupka. U članu 11. je predviđeno da korisnik usluga, ovde tuženi, može jednostrano da raskine ugovor ukoliko ne bude zadovoljan načinom pružanja usluga od strane tužioca, uz otkazni rok od 30 dana. U tom slučaju tuženi je dužan da pismeno obavesti tužioca o otkaznom roku i izmiri sve svoje dospele obaveze prema pružaocu usluga do isteka otkaznog roka. Prema članu 8, ukoliiko korisnik usluga iz bilo kog razloga onemogući tužiocu naplatu, obavezan je da tužiocu naknadi iznos dosuđenih troškova u roku od 15 dana od dana podnetog zahteva za isplatu, a u članu 9. predviđeno je da je ukoliko u toku postupka, a pre okončanja istog, pružaocu usluga bude otkazano punomoćje, korisnik usluga dužan da pružaocu usluga naknadi do tog momenta parnične troškove na ime zastupanja. Tuženi je obaveštenjem br. 2021-.. od 13.05.2021. godine, koje je tužilac primio 17.05.2021. godine, obavestio tužioca da raskida ugovor o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima od 18.02.2021. godine. Dalje je utvrđeno da je tužilac zastupao tuženog u parnici pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu P. br. 2101/20, i to na jednom održanom ročištu dana 25.01.2021. godine, za šta je naknada troškova tuženom dosuđena. Iz spisa predmeta javnog izvršitelja Aleksandra Nikolića Iiv 771/21, utvrđeno je da je tužilac zastupao ovde tuženog kao izvršnog poverioca tako što je podneo predlog za izvršenje 09.06.2021. godine, pribavio klauzulu izvršnosti dana 07.06.2021. godine i obaveštenje Komori dana 07.06.2021. godine, a koji troškovi su priznati tuženom rešenjem javnog izvršitelja II. 771/21 od 16.06.2022. godine.

Prvostepeni sud je primenom odredbi članova 17. i 89. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima usvojio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, tužilac je pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu P. br. 2101/20 i u postupku pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem Iiv br. 771/21, preduzeo radnje fakturisane u utuženom računu. Kako je ugovor između stranaka raskinut jednostranom izjavom volje tuženog, tužilac je na taj način onemogućen da naplati predmetno potraživanje za priznate preduzete pravne radnje advokata, pa je na osnovu odredaba člana 8. i 9. Ugovora tuženi obavezan da tužiocu isplati naknadu za zastupanje.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u delu u kome se održava na snazi rešenje o izvršenju za iznos glavnog duga za pružene advokatske usluge po računu br. ../2021 od 22.06.2021. godine u iznosu od 7.500,00 dinara, za pristup tužioca na jednom održanom ročištu u predmetu P 2101/20, dok je preinačio prvostepenu presudu tako što je ukinuo rešenje o izvršenju i odbio tužbeni zahtev za iznos od 15.300,00 dinara sa zateznom kamatom, koji iznos se odnosi na naknadu za preduzete radnje u postupku pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem. Drugostepeni sud je stava da samim prijemom obaveštenja o otkazu ugovora tužilac više nema ovlašćenja da za tuženog preduzima bilo koju radnju. Kako je tužilac preduzeo radnju u predmetu koji se vodio pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem, i za to zaračunao iznose na ime pribavljanja klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti od strane advokata 1.800,00 dinara, na ime naknade za sastav obaveštenja Komori javnih izvršitelja od strane advokata u iznosu od 4.500,00 dinara, kao i na ime sastava predloga za izvršenje u iznosu od 9.000,00 dinara, nakon prijema obaveštenja o otkazu ugovora, to prema stanovištu drugostepenog suda, tužiocu ne pripada naknada za napred navedene preduzete radnje, zbog čega je u tom delu odbio tužbeni zahtev.

Po oceni revizijskog suda, osnovani su navodi revidenta da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo na osnovu kog je delimično odbio tužbeni zahtev.

Obligacioni odnos između parničnih stranaka bio je regulisan Ugovorom o pravnom zastupanju pred domaćim sudovima od 18.02.2021. godine, zaključenim na određeno vreme za period od godinu dana od dana potpisivanja, uz mogućnost jednostranog otkaza od strane tuženog, sa otkaznim rokom od 30 dana, što je određeno članom 11. ugovora, sa obavezom tuženog da o raskidu ugovora obavesti tužioca pismeno i da izmiri sve svoje obaveze do isteka otkaznog roka. U konkretnom slučaju, kao sporno se postavilo pitanje da li tužilac ima pravo na naknadu i onih troškova koji su nastali preduzimanjem radnji od strane tužioca kao punomoćnika tuženog i u peridu nakon prijema izjave o otkazu ugovora, a u okviru otkaznog roka od 30 dana koji je predviđen ugovorom.

Prema odredbama člana 358. Zakona o obligacionim odnosima, trajni dugovinski odnos čije trajanje nije ugovorom određeno svaka strana može prekinuti otkazom. Otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok određen ugovorom (član 358. stav 4. ZOO). Ugovorne strane u skladu sa odredbom člana 10. Zakona o obligacionim odnosima mogu ugovoriti uslove za raskid i onog trajnog dugovinskog odnosa čije trajanje je ugovorom određeno, kao što je to ugovoreno u konkretnom slučaju, pa i otkazni rok, u interesu obeju ugovornih strana. U tom slučaju, ima mesta primeni odredbe člana 358. stav 4. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj otkazni dugovinski odnos prestaje kada istekne otkazni rok određen ugovorom, odnosno protekom ugovorenih 30 dana od izjave o raskidu ugovora. U tom roku pružalac usluga je u obavezi da naručiocu pruža usluge u skladu sa ugovorom, dok je korisnik usluge u obavezi da plati odgovarajuću naknadu. Ugovor prestaje istekom poslednjeg dana otkaznog roka, i od tog momenta ugovorne strane su oslobođene daljih obaveza. Imajući u vidu da je tužilac preduzeo utvrđene radnje u postupku pred javnim izvršiteljem, u okviru otkaznog roka koji je isticao 17.06.2021. godine, tužiocu pripada pravo na naknadu troškova u iznosu od 15.300,00 dinara, koji troškovi su i dosuđeni ovde tuženom rešenjem javnog izvršitelja, primenom odredbe člana 262. stav 1. ZOO sa zakonskom zateznom kamatom po odredbi člana 277. stav 1. ZOO.

Kako drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo prilikom ocene od kog momenta ugovor među strankama prestaje da prozvodi pravna dejstva, to je primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku drugostepena presuda preinačena kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji doneta je primenom člana 165. stav 2, člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP. Tužilac je uspeo u postupku po ovom pravnom leku i zato ima pravo na naknadu troškova za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, prema odredbama Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković