Ukidanje drugostepene presude u sporu radi iseljenja i predaje državine nepokretnosti

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je upisan kao vlasnik nepokretnosti koje se vode u listu nepokretnosti br. .. KO ..., parcela kp. br. .., .. i .. sa objektima koji su upisani kao svojina tužioca sa 1/1. Tužilac i njegova supruga, sada pokojna GG, živeli su u zajednici sa roditeljima tužioca i svi članovi domaćinstva su se bavili poljoprivredom. U toku trajanja te zajednice kupljen je plac koji sada čine sporne kp. br. .., .. i .. u KO ... i na zemljištu kp. br. .. izvedena gradnja porodične stambene zgrade, prizemlja i prvog sprata, a krajem `80-ih godina je stavljena pod krov. Sin tužioca, ovde tuženi BB je rođen 1964. godine. U vreme kada je ozidana kuća stavljena pod krov, bavio se uslugama prevoza kamionom. Majka tužioca, a baba tuženog, preminula je 1989. godine. U 1990. godini napravljena je štala na kp. br. .., u zajednici koju su činili tužilac, njegova supruga, otac i ovde tuženi sin. Svi članovi ove zajednice učestvovali su u izgradnji štale. Otac tužioca, sada pokojni DD kao poklonodavac i tužilac kao poklonoprimac zaključili su ugovor o poklonu 01.06.1995. godine, kojim su obuhvaćene parcele br. .. i .. sa tada postojećim objektima. Naredne godine otac tužioca je preminuo. Tužena VV se udala za tuženog BB 1996. godine. Tuženi su živeli u zajednici sa roditeljima tuženog. U vreme njene udaje, kuća je bila završena, sa uvedenom vodom i strujom, stavljenom stolarijom i omalterisanim zidovima. Posle 2000-te godine u zajednici tužioca, njegove supruge i tuženih napravljena su još dva pomoćna objekta, garaža i obor za stoku. Supruga tužioca, a majka tuženog preminula je u 2014-oj godini. Posle njene smrti, odnosi između tužioca i tuženih su narušeni u toj meri da je tužilac napustio zajedničko domaćinstvo i od 2016. godine nije u posedu nepokretnosti čiju predaju državine traži od tuženih, koji se nalaze u posedu nepokretnosti.

Veštačenjem je utvrđeno da katastarske parcele .., .. i .. u prirodi čine jednu celinu i predstavljaju kućni plac sa zgradama i okućnicom, da na kp. .. kao prvoj do ulice postoji novi objekat, porodična stambena zgrada, koja ima oblik ćirličnog slova G i sastoji se od suterena, sprata i potkrovlja, dok objekti koji su u listu nepokretnosti upisani kao objekti br. 1, 2 i 3 na licu mesta ne postoje na toj parceli, a na parceli br. .. postoje tri pomoćna objekta, i to: garaža, objekat štale koja ima trem i koš i objekat za krupnu stoku. Na kp. .. ne postoje objekti. Utvrđene su činjenice da se pred istim osnovnim sudom vode dve parnice. U predmetu P 709/19 parnica po tužbi ovde tuženog BB i njegove sestre ĐĐ protiv ovde tužioca AA radi utvrđenja ništavosti ugovora o poklonu od 01.06.1995. godine, utvrđenja svojine i zaostavštine njihove pokojne majke na spornim nepokretnostima po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tužiocem i utvrđenja prava svojine tužilaca po osnovu nasleđa iza majke. U predmetu P 323/19 parnica po tužbi ovde tuženih protiv ovde tužioca radi naknade štete i utvrđenja prava svojine na nepokretnostima po osnovu uloženog rada i sredstava, u kojoj je postupak prekinut do okončanja spora u predmetu P 709/19.

Predmet ove parnice je zahtev tužioca kao upisanog vlasnika nepokretnosti za iseljenje i predaju državine od tuženih kao držalaca.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da su sporne parcele kupljene u zajednici roditelja tužioca sa tužiocem i njegovom suprugom, a majkom tuženog, i da su svi oni učestvovali u izgradnji objekata na predmetnim parcelama, porodične stambene zgrade i pomoćnog objekta štale, kao i da je učešće u njihovoj izgradnji imao i tuženi BB, te da su u izgradnji ostalih pomoćnih objekata, garaže i objekta za stoku, učestvovali i tuženi BB i VV, drugostepeni sud je zaključio da tužilac nije dokazao da je on isključivi vlasnik nepokretnosti u kojima tuženi žive i iste koriste, te da u smislu člana 37. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa tužilac nije ovlašćen da traži da se tuženi isele iz nepokretnosti koje su sticane u zajednici više lica, uključujući i tužene. Pri tom, sud je u vidu imao oborivu zakonsku pretpostavku da je vlasnik nepokretnosti lice koje je upisano u javne knjige, i dao ocenu o značaju utvrđenih činjenica da je tužilac kao vlasnik nepokretnosti upisan po osnovu ugovora o poklonu koji je zaključio sa ocem, a da su nepokretnosti sticane i građene u zajednici stranaka i njihovih pravnih prethodnika, kao i da je tužilac u datom iskazu potvrdio kako učešće svoje pokojne supruge, a majke tuženog BB, u sticanju i izgradnji, tako i učešće samih tuženih BB i VV. Uz zaključak da iz utvrđenog proizlazi da tužilac nema pravo da traži iseljenje tuženih iz nepokretnosti koje su sticane u zajednici više lica, uključujući i tužene, drugostepeni sud je, pozivom na pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. u vezi sa članom 228. i 229. ZPP, odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Osnovano se navodima revizije tužioca ukazuje da je drugostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava i da za donetu presudu drugostepeni sud nije dao dovoljne i jasne razloge o svim odlučnim činjenicama.

U pobijanoj presudi navedeni su razlozi ocene o neosnovanosti zahteva tužioca za iseljenje tuženih. Tužbenim zahtevom je pored zahteva za iseljenje postavljen i zahtev za predaju državine nepokretnosti. Presudom donetom na osnovu otvorene rasprave pred drugostepenim sudom, uz neposredno izveden dokaz saslušanjem stranaka, odbijen je tužbeni zahtev u celosti, uključujući i zahtev za predaju nepokretnosti u državinu tužiocu. Pri tom, nisu razmatrane činjenice, niti su stranke ispitane na okolnosti mogućnosti predaje nepokretnosti u sudržavinu tužiocu. Ovo pitanje nije raspravljeno iako je bitno za primenu materijanog prava u postojećoj činjeničnoj i pravnoj situaciji državinskog stanja, stanja upisa prava i neraspravljenih suvlasničkih udela na nepokretnostima. Svojinski odnosi na nepokretnostima su sporni i raspravljaju se u drugim parnicama. U ovoj parnici koju je tužilac pokrenuo radi zaštite prava na državinu nepokretnosti sud se nije bavio činjenicama o mogućnosti predaje suposeda, iako je u zahtevu za predaju državine u suštini sadržan i zahtev za predaju nepokretnosti u sudržavinu.

S obzirom da je izostalo razmatranje o činjenicama od uticaja na ostvarenje prava na suposed, Vrhovni sud je ukinuo drugostepenu presudu i vratio predmet tom sudu na ponovno suđenje. Kao akcesorna ukinuta je i odluka o troškovima postupka.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iznete u ovom rešenju, kako bi se u potpunosti raspravile sve pravno relevantne činjenice i pravilnom primenom materijalnog prava donela nova odluka o tužbenom zahtevu i u zavisnosti od ishoda spora odlučilo o troškovima postupka.

Iz iznetih razloga, primenom člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić