Rešenje Vrhovnog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu male vrednosti
Kratak pregled
Vrhovni sud je odbacio kao nedozvoljenu reviziju tuženog izjavljenu protiv drugostepene presude. Kako se radi o sporu male vrednosti, u kome vrednost potraživanja ne prelazi 3.000 evra, revizija prema zakonu nije dozvoljena.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 29696/2023
16.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Vojislav Ljubenović, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa Zoran Rajković, advokat u ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2617/22 od 30.05.2023. godine, dana 16.05.2024. godine, doneo je
R E Š E Nj E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gž 2617/22 od 30.05.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu, Sudske jedinice u Vlasotincu P 1509/2021 od 14.03.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime štete zbog nevraćenih stvari tužioca, isplati za nevraćenu elektronsku trgovinsku vagu iznos od 13.923,00 dinara i na ime nevraćene fiskalne kase iznos od 14.271,00 dinara, ili sve ukupno iznos od 28.194,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Obavezan je tužilac da na ime troškova parničnog postupka isplati tuženom iznos od 90.000,00 dinara sa zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Gž 2617/22 od 30.05.2023. godine, preinačena je prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev pa je tuženi obavezan da tužiocu na ime štete zbog nevraćenih stvari isplati za nevraćenu elektronsku trgovinsku vagu iznos od 13.923,00 dinara i na ime nevraćene fiskalne kase iznos od 14.271,00 dinara, ili sve ukupno iznos od 28.194,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Obavezan je tuženi da na ime troškova postupka isplati tužiocu iznos od 80.456,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa članom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23-dr.zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stavom 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 05.05.2016. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 28.194,60 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti, revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Tuženi u reviziji nije predložio da se o istoj odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizijski sud nije ispitivao ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji iz te zakonske odredbe. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je prvostepena presuda preinačena odlukom drugostepenog suda, imajući u vidu da u sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena na osnovu izričite zakonske odredbe, a zbog prirode spora, pa stoga nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku na koju se revident poziva.
Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, doneo odluku kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković