Presuda Vrhovnog suda o nužnom suparničarstvu u imovinskim sporovima

Apelacioni sud u Nišu je, nakon održane rasprave pred tim sudom, presudom Gž 3446/22 od 12.09.2023. godine, ukinuo presudu Osnovnog suda u Leskovcu P 3653/20 od 16.06.2022. godine i presudio tako što je, stavom drugim izreke, odbio protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje kojim je prema tužiocu-protivtuženom i tuženom po protivtužbi VV iz ..., tražila da se utvrdi da je ona, pored već upisanog suvlasničkog udela u LN br. .. za K.O. Leskovac a u odnosu na kp br. .. površine 300m2 i kp br. .. površine 300m2, upisane u K.O. Leskovac od 20/48 idealnih delova, suvlasnik i na 4/48 na kp br. .. i kp br. .., odnosno ukupno suvlasnik na 24/48 suvlasničkih udela na kp br. .. i kp br. .. K.O. Leskovac i pored upisanih 10/12 suvlasnih dela na kući vlasnik na 2/12 idealnih delova susvojine u odnosu na objekat broj 1, porodična stambena zgrada sagrađena na kp br. .. odnosno nosilac prava svojine na kući u obimu udela od 12/12 odnosno 1/1 sagrađene na kp br .. K.O. Leskovac, a koja imovina je kod SKN Leskovac upisana u LN br. .. K.O. Leskovac, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tužene- protivtužilje kojom je, prema tužiocu-protivtuženom i VV iz ..., tražila da se utvrdi da je ugovor o poklonu Ov br. 1206/14 od 04.07.2014. godine, overen kod Osnovnog suda u Leskovcu, zaključen između GG iz ... i AA iz ..., u delu koji se odnosi na opisanu imovinu iz stava prvog izreke, presude, kp br. .. i kp br. .. K.O. Leskovac i porodičnu stambenu zgradu, kuću sagrađenu na kp br. .. K.O. Leskovac, u ulici ... broj .., ništav i ne proizvode pravno dejstvo, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbačena je protivtužba tužene-protivtužilje u delu protivtužbenog zahteva kojim je prema tužiocu-protivtuženom i VV iz ... tražila da se utvrdi da je rešenje o nasleđivanju Osnovnog suda u Leskovcu O 3857/18 od 26.11.2018. godine, u delu koji se odnosi na opisanu imovinu iz stava prvog izreke presude kp br. .. i kp br. .. K.O. Leskovac i porodičnu stambenu zgradu, kuću sagrađene na kp br. .. K.O. Leskovac, u ulici ... broj .., ništavo i ne proizvode pravno dejstvo. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena-protivtužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11… 18/20) i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sin GG iz ... i unuk pok. DD, bivšeg iz ... . Rešenjem o nasleđivanju O 193/22 od 20.05.1982. godine, u postupku raspravljanja zaostavštine pok. ĐĐ bivše iz ..., za njene naslednike oglašeni su EE iz ..., njen supružnik i DD iz ..., njen brat, tako što su oni nasledili po ¼ katastarske parcele .. u ulici ..., dok je u pogledu kuće i dvorišta EE nasledio 2/3, a DD 1/3. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu O 1162/96 od 17.09.2013. godine, dopunjeno je rešenje o nasleđivanju O 1162/96 od 06.11.1996. godine, doneto iz smrti pok. DD, bivšeg iz ..., tako što je utvrđeno da njegovu zaostavštinu čini novopronađena imovina u LN br. .. K.O. Leskovac, sa udelom od 4/48, pravo korišćenja na kp br. .. ukupne površine 3 ara i kp br. .. ukupne površine 3 ara sa delom 1/6, a za naslednike na toj imovini oglašeni su ŽŽ iz ... i GG iz ..., otac tužioca-protivtuženog sa udelima od po ½. Potom je rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu O 3867/2018 od 26.11.2018. godine, dopunjeno rešenje o nasleđivanju od 13.09.2016. godine, tako što je za naslenika na udelu od 2/48 na kp br. .. i kp br. .. sa udelom od 1/12 zgrade na kp br. .. porodične stambene zgrade broj 1, oglašen tuženi po protivtužbi VV, sin ostavioca ŽŽ, bivšeg iz ... . Tužena-protivtužilja BB je druga supruga sada pok. EE iz ... koji je preminuo ...1996. godine. Na osnovu rešenja o nasleđivanju Opštinskog suda u Leskovcu O 1311/96 od 20.01.1997. godine, utvrđeno je da zaostavštinu pok. pok. EE, bivšeg iz ..., čini između ostalog 2/48 idelnih delova parcele broj .., ulica ..., dvorište od 4,41ar i zgrada od 1,50ari. Za naslednika na toj imovini oglašena je tužena-protivtužilja BB, dok je sin pok. EE, ZZ, oglašen za naslednika na ½ od nepokretnosti po pl. .. K.O. ... . Neoverenim ugovorom o izmirenju obaveza po rešenju o nasleđivanju O 193/82 od 18.06.1982. godine, ugovarači EE i DD, su se sporazumeli da na ime nasledstva od dela pok. ĐĐ, supruge EE a sestre DD, EE izmiri u gotovom novcu DD iznosom od 20.000,00 dinara, uz naznačenje da je potpisivanjem tog ugovora izvršena primopredaja tog novčanog iznosa. Ugovorom o poklonu nepokretnosti koji je overen pred Osnovnim sudom u Leskovcu Ov 1206/14 04.07.2016. godine GG, otac tužioca-protivtuženog poklonio je tužiocu-protivtuženom, između ostalog, pravo korišćenja na 2/48 kp br. .. od 3 ara i kp br. .. od 3 ara, 1/10 zgrade broj 1 na kp. br. .. . Predmet spora u ovoj parnici su delovi kp br. .. i kp br. .. K.O. Leskovac koji su, na osnovu uverenja RS RGZ Službe za katastar nepokretnosti broj 952-065-135742/2020 od 29.10.2020. godine nastali od dela kp br. .. K.O. Leskovac, prilikom izdrade katastra nepokretnosti i na istima je Republika Srbija upisana kao suvlasnik sa udelom od 28/48, dok je tužena-protivtužilja BB suvlasnik sa udelom od 20/48. Na tim parcelama, kao korisnici upisani su II sa udelom od 21/48, JJ sa udelom od 3/48, tužilac-protivtuženi AA sa udelom od 2/48 i tuženi po protivtužbi VV iz ... sa udelom od 2/48. Tužena-protivtužilja svoje pravo svojine na predmetnih 4/48 od kp br. .. i kp br. .. K.O. Leskovac zasniva na pravnom poslu koji je njen pravni prethodnik, EE zaključio sa DD, odnosno na ugovoru o izmirenju obaveza po rešenju o nasleđivanju O 193/82 od 18.06.1992. godine, a kao zakonski naslednik pok. EE. Pored toga, tužena-protivutžilja protivtužbenom traži utvrđenje prava svojine na 4/48 od kp br. .. i kp br. .. K.O. Leskovac, koji je u vlasništvu Republike Srbije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je protiv tužbeni zahtev tužene za utvrđenje njenog prava vlasništva na predmetnim nepokretnostima i za utvrđenje delimične ništavosti predmetnog ugovora o poklonu odbio primenom odredbe člana 211. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da protivtužbom tužene-protivtužilje nisu obuhvaćeni nužni suparničari i to: zakonski naslednik pok. EE iz ..., njegov sin ZZ, Republika Srbija, kao suvlasnik predmetnih katastarskih parcela i GG, kao poklonodavac iz predmetnog ugovora o poklonu Ov 1206/14 od 04.07.2014. godine, zbog čega po mišljenju drugostepenog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potpuna procesna legitimacija, dok tuženi VV nije ugovorna strana po tom ugovoru, pa samim tim nije ni pasivno legitimisan po tužbi za utvrđenje njegove ništavosti. Što se tiče ostavinskog rešenja, ono je deklarativno i ne sprečava tuženu-protivtužilju da podnese tužbu sa svojinskopravnim zahtevom i da traži pravo svojine na delu imovine koja je bila predmet zaostavštine pok. ŽŽ, pa nisu ispunjeni uslovi za pružanje sudske zaštite protiv pravnosnažne odluke donete u vanparničnom postupku, jer se pravilnost i zakonitost sudskih odluka može ispitivati samo u postupku po žalbi ili vanrednom pravnom leku pred višim sudskim instancama. Drugostepeni sud je, iz tih razloga, tužbu tužene-protivtužilje za utvrđenje ništavosti rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Leskovcu O 3857/18 od 26.11.2018. godine, u delu koji se odnosi na predmetnu imovinu, odbacio.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio odredbu o nužnom suparničarstvu propisanu članom 211. Zakona o parničnom postupku odbijanjem protivtužbenog zahteva tužene za utvrđenje njenog prava suvlasništva na predmetnim nepokretnostima i za utvrđenje ništavosti dela predmetnog ugovora o poklonu i pravilno odbacio protivtužbu tužene-protivtužilje za utvrđenje delimične ništavosti ostavinskog rešenja.

Nužno suparničnarstvo propisano je odredbom člana 211. stav 1. Zakona o parničnom postupku, tako što postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalno pravnog odnosa. Ako sva lica iz stava 1. tog stava nisu obuhvaćena tužbom, kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan (stav 2). O nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti (stav 3).

U konkretnom slučaju, tužena-protivtužilja svoje pravo svojine na predmenim nepokretnostima zasniva na pravnom poslu koji je njen pravni prethodnik, EE zaključio sa DD, a kao zakonski naslednik pok. EE. Međutim, tužena-protivtužilja nije jedini zakonski naslednik pok. EE, već je to i njegov sin ZZ, što znači da je i on nužni suparničar, a nije obuhvaćen protivtužbom. U pogledu tužbe za utvrđenje delimične ništavosti predmetnog ugovora o poklonu, nužni suparničari su obe ugovorne strane, dakle poklonodavac i poklonoprimac, što znači da je tužena- protivtužilja bila dužna da tužbom obuhvati i GG (poklonodavca), a nije tako postupila. Zakonitost sudske odluke (presude ili rešenja), ispituje se u postupku po redovnim odnosno vanrednim pravnim lekovima, a ne po tužbi za utvrđenje ništavosti, jer sudska odluka nije pravni posao i ne podleže sankciji ništavosti.

Navodi revizije o tome da se u postupku raspravljanja zaostavštine pred Opštinskim sudom u Leskovcu pod brojem O 1311/96, ZZ odrekao svog naslednog udela u korist tužene-protivtužilje BB, nisu od uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je ZZ naslednik pok. EE, na osnovu rešenja o nasleđivanju Osnovnog suda u Leskovcu O 1311/96 od 20.01.1997. godine i da odricanje od nasleđa u korist drugog naslednika na naknadno pronađenoj imovini ostavioca predstavlja prihvatanje nasledstva i ustupanje svog naslednog dela drugom nasledniku (poklon). Revident u reviziji takođe ukazuje da je poklonodavac iz predmetnog ugovora o poklonu GG, otac tužioca, u međuvremenu preminuo, a da je tužilac AA njegov jedini naslednik, međutim o tim činjenicama nisu priloženi dokazi, pa se tim navodima revizije pravilnost pobijane presude ne dovodi u sumnju.

Na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković