Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o održaju
Kratak pregled
Vrhovni kasacioni sud ne prihvata odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj i odbacuje je kao nedozvoljenu. Nisu ispunjeni uslovi za posebnu reviziju, a vrednost spora je ispod zakonom propisanog cenzusa za redovnu reviziju u imovinskim sporovima.
Tekst originalne odluke
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2998/2019
27.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Dragane Marinković, Zvezdane Lutovac i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Milovančević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Ilić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5920/18 od 11.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 27.02.2020. godine, doneo je
R E Š E Nj E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5920/18 od 11.03.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5920/18 od 11.03.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu, Sudska jedinica u Topoli P 1046/16 od 03.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je on, kao sledbenik i naslednik pok. VV, stekao na osnovu održaja pravo svojine sa udelom od 1/1 na kat.parceli ... KO ... i da tužena to prizna i dozvoli da se tužilac uknjiži kao vlasnik u javnim knjigama. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 54.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 5920/18 od 11.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalbe tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je sticanje prava svojine održajem. U konkretnom slučaju, primena materijalnog prava ne odstupa od sudske prakse formirane kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda. Tužilac revizijom ne konkretizuje razlog zbog kojeg predlaže primenu člana 404. ZPP, a ni pravno pitanje koje bi se razmatralo kroz institut izuzetne dozvoljenosti revizije, već osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova, o osnovanosti tužbenog zahteva, zasnovane su na pravilnoj primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Zbog toga nema uslova za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno navedenom, proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, te je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja podneta je 17.06.2016. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 50.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se ne odnosi na novčano potraživanje, a u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačke 5 ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Slični dokumenti
- Rev 330/2020: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u sporu o dugu
- Rev 3600/2022: Nedozvoljenost revizije u imovinskopravnom sporu zbog vrednosti predmeta spora
- Rev 1162/2021: Nedozvoljenost revizije u sporu radi činidbe zbog vrednosti spora
- Rev 2906/2020: Rešenje o nedozvoljenosti revizije u imovinskopravnom sporu
- Rev 4564/2019: Odluka Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti posebne revizije tužioca
- Rev 1557/2019: Rešenje Vrhovnog kasacionog suda o nedozvoljenosti revizije u imovinskopravnom sporu
- Rev 3994/2020: Rešenje o nedozvoljenosti posebne revizije u sporu za utvrđenje ništavosti ugovora